Pravda

Uporedo s promocijom mira i sloboda traje jačanje vojnih kapaciteta i to posebno onih država koje se ponose navodnim širenjem mira po svetu. Švedski institut za istraživanje mira (SIPRI) pripremio je detaljnu analizu utroška država širom sveta za unapređenje, osnaživanje, moderniziranje i održavanje vojnih kapaciteta. Ova analiza obuhvata sve dostupne informacije o nabavci oružja, izdvajanjima za plaće vojnih kadrova, administrativne troškove, održavanje, istraživanje i sve druge oblike poslova vezanih za vojne strukture jedne države. Spomenuto istraživanje ističe da je u 2013. godini došlo do povećanja izdvajanja iz budžeta u vojne svrhe u većini zemalja sveta. Međutim, opšta ocena je da je ipak došlo do smanjenja izdvajanja za vojne namjene za 1,9 posto. Razlog ukupnog smanjenja uprkos povećanju ulaganja mnogih država sveta jeste činjenica da su Sjedinjene Američke Države umanjile izdvajanja za svoju vojsku, što je automatski izmijenilo sliku na svetskom nivou. U toku 2013. godine, na ime vojske na svetskom planu izdvojeno je oko 1.747 milijardi dolara, od toga samo na Sjedinjene Države otpada više od trećine. Upravo to je razlog zašto se nivo američkih ulaganja u vojsku odražava na globalnu sliku.

Povlačenje SAD-a iz Afganistana i Iraka

U februaru ove godine iz američkog ministarstva odbrane saopšteno je da se ide ka smanjenju kapaciteta kopnene vojske te zemlje i to na nivo od pre Drugog svjetskog rata. Ti rezovi podrazumijevaju i ukidanje upotrebe popularnog vojnog aviona A-10, ali i smanjenje vojne naknade u toj meri da ne izlazi iz okvira planiranog budžeta za 2015. godinu. Time se daje do znanja da Sjedinjene Države rade na postepenom smanjenju ulaganja u vojne kapacitete, što se lako može zaokrenuti u slučaju da bilo gde u svetu bukne vatrica koja bi mogla potencijalno ugroziti američke interese. Ministar odbrane SAD-a Čak Hagel naglasio je da smanjenje ulaganja u vojsku predviđa povlačenje američkih vojnika iz Afganistana i Iraka. Ipak, Hagel je naglasio da se SAD suočava s rizikom nesigurnosti u dinamičnom i sve opasnijem sigurnosnom okruženju, dodavši da će “smanjenja proračuna neizbežno smanjiti nivo pogreške za vojsku prilikom njenog tretiranja ovim rizicima dok druge sile nastavljaju modernizirati svoje naoružanje”. Sad kad se stanje u Ukrajini teško može vratiti u normalne okolnosti mirnim putem, nadležni u Pentagonu biće prinuđeni revidirati plan razvoja svojih vojnih kapaciteta.

Rusija i Kina imaju druge planove

Ono što dodatno zabrinjava Sjedinjene Države ali i ostale članice NATO-saveza jeste povećano ulaganje u vojsku Ruske Federacije. Naime, ovo je situacija kad je Rusija prvi put nakon 15 godina premašila SAD u kontekstu ulaganja u vojsku u odnosu na bruto nacionalni dohodak. Jasno je da time Rusija nastoji ojačati svoje vojne resurse, što svakako podrazumijeva i obnovu vojne industrije koja je u lošem stanju od početka devedesetih. Evropske članice NATO-a, osim Nemačke i Poljske, takođe su pristupile smanjenju ulaganja u vojni napredak tog saveza. Tako Berlin ipak ima malo drukčije razmišljanje od ostalih kad je u pitanju vojna sposobnost, a tu se ističe i Francuska koja je uprkos ekonomskoj krizi zabeležila pad izdvajanja za vojsku od skromnih četiri procenta. U ukupnom poretku ulaganja u vojsku, prema istraživanju SIPRI-ja, Rusija se nalazi na trećem, a Kina na drugom mestu. Međutim, tačan nivo ulaganja u vojsku Kine ostao je nerazjašnjen zbog toga što mnogi podaci nisu bili dostupni. “Iznos kineskih ulaganja bio je vrlo nejasan, ali Kina u tom kontekstu definitivno beleži povećanje izdvajanja za oružje i trening-programe svojih vojnika”, istakao je Samuel Perlo-Freman, voditelj studije SIPRI-ja. Generalni stav Perlo-Fremana je da su mnoge zemlje koje su bile protiv Sjedinjenih Država tokom hladnog rata ostale nezadovoljne takvim podređenim i nestabilnim položajem, što je danas uzrokovalo povećanje njihovih vojnih kapaciteta. U tom smislu Kina definitivno prednjači sa 7,4 posto rasta izdvajanja za vojsku najmnogoljudnije zemlje sveta.

Bliski istok najbolji kupac naoružanja

Kad je, pak, reč o Bliskom istoku kao centralnom žarištu svetskih previranja tokom poslednjih nekoliko godina, primetno je povećanje ulaganja Saudijske Arabije u armiju. I ne samo da ta zemlja najviše ulaže u vojsku u odnosu na sve susedne države Bliskog istoka, već je Saudijska Arabija po iznosu izdvojenom na ime vojnih resursa za 2013. godinu dospela na visoko četvrto mesto u svijetu. Pojašnjenje toga je nastavak sukoba u Siriji u kojoj Iran pomoću sirijskog lidera Bašara al-Assada uspeva zadržati uticaj. Saudijska Arabija se žestoko protivi prisustvu svega što je iransko u njenoj blizini pa je to razlog i povećanja vojnih kapaciteta u svrhu predostrožnosti. Ni druge bliskoistočne zemlje ne zaostaju mnogo za Saudijskom Arabijom. “Generalno, izdvajanja novca u vojne svrhe u toj regiji su vrlo netransparentna. Za prošlu godinu nije bio dostupan uvid u prave iznose za Iran, Katar, Siriju, Jemen i Ujedinjene Arapske Emirate”, izjavio je Perlo-Freman, ističući da su ti iznosi verovatno ogromni imajući u vidu da većina tih zemalja veliki deo zarade od eksploatacije i prodaje nafte usmerava na vojsku. Odranije je poznato da su zemlje Bliskog istoka najveći kupci vojne opreme na svetskom nivou. Da se taj trend nastavlja govori podatak da je Izrael pre nekoliko dana kupio novi vojni teretni avion “Super Herkules C-130 DŽ Samson” od američke kompanije Lokhed Martin. “Isporuka ovog aviona je važna prekretnica u jačanju izraelskih vazdušnih snaga. Dodatno ćemo biti osnaženi u operativnom smislu i pojačati svoje kapacitete dugih letova”, izjavio je načelnik Generalštaba izraelske vojske Benny Gantz, istakavši da je reč o unikatnom avionu specijalno pripremljenom za izraelsku vojsku. Na kraju, opšte gledano, ulaganja u vojsku idu u skladu s ekonomskim stanjem većine zemalja, pa je primetno i smanjenje kod mnogih koje je zahvatila kriza. Ipak, čini se da vojni kapaciteti ostaju u vrhu prioriteta širom sveta koji svakodnevno postaje nestabilniji i samo je pitanje dana kad će neko povćči obarač. O posledicama niko ne sme ni razmišljati. Izvor: Agencije