Pravda

- Otvorio sam račun u banci i kada mi je legla plata, primetio sam da na računu imam manje od uplaćenog. Ispostavilo se da su mi skinuli 300 dinara za održavanje računa, šta god to značilo, i još toliko za odobravanje dozvoljenog minusa, koji nisam ni tražio. Tu je bilo još nekih sitnih troškova za koje i dalje nisam siguran šta tačno znače i odakle dolaze - priča Boris Rakočević (35), nastavnik iz Novog Sada. Banke imaju široku lepezu usluga koje nude, ali sa povećanjem njihovog broja, povećava se i broj naknada koje se korisnicima tih usluga naplaćuju. Jedinstvena lista tarifa ovih usluga ne postoji. Ono što jedna banka svojim klijentima daje besplatno, druga naplaćuje. Te provizije su teško vidljive korisniku, a iako u procentualnom iznosu predstavljaju mali trošak, u dužem vremenskom periodu iz novčanika nam izvuku veliku sumu novca. Primera radi, svi građani koji imaju otvoren tekući račun samo za uslugu njegovog održavanja godišnje daju u proseku oko 25 evra. Po­di­za­nje nov­ca sa ban­ko­ma­ta dru­ge ban­ke ko­šta. Ove pro­vi­zi­je su dra­stično­no ve­će ka­da po­di­že­mo no­vac kre­dit­nom kar­ti­com, a tad je pla­ća­mo i na banko­ma­tu svo­je ban­ke. Na 10.000 evra keš kredita, klijent će u startu morati da se oprosti naknade od najmanje 50 do 300 evra za njegovu obradu, najčešće da i ne zna šta mu tačno banka pod ovom stavkom naplaćuje, a tu je utrošeni papir, struja i telefonski impulsi, ali i trošak zakupa poslovnog prostora, IT sistem, kurire, poštanske usluge... - Banka da kredit, ja na njega plaćam paprene kamate, na kojima oni dobro zarade. Naplate trošak i za to što mi daju zajam i na njemu zarade. To je kao da u prodavnici platim račun, a onda mi traže još novca, jer su mi prodali namirnice - kaže Beograđanin Ratko Mirković (50). Izvor: Blic