Pravda

Prema rečima načelnice odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja Vesne Marjanović nema velikih razlika među crkvama u običajima koji se poštuju u danima praznika. Ona je istakla da je Uskrs, kao hrišćanski praznik, počeo veoma rano da se proslavlja, kako istorija hrišćanstva napominje, od drugog veka, tako da su pročišćeni narodni rituali i uspostavljano je jedinstvo sa hrišćanskom dogmom. "U narodu su vrlo svedeni običaji. Nema velikih običaja koji se primenjuju tokom Božića ili drugih praznika ili koji su u suprotnosti sa crkvenom, hrišćanskom dogmom’’", objasnila je Tanjugu Marjanović podsećajući da je za Uskrs vezan običaj farbanja, razmene i tucanje šarenim jajima. Farbaju se jaja u najrazličitije boje, a crveno jaje kao simbol života bilo je poznato u davnoj prošlosti u mnogim religijama sveta, podsetila je ona. Prema njenim rečima, zbog toga što je to bilo značajno za čovečanstvo, hrišćanska crkva je prihvatila običaj bojeći ga svojom simbolikom i povezivajući ga sa uskrsnućem Isusa. ‘’Crvena boja je boja krvi, a krv predstavlja pokretač i život. Jaja se farbaju u crveno da bi asocirala na novi život, radjanje, ali crvena boja u našoj tradicionalnoj kulturi ima svojstvo da štiti porodicu, mikro sredinu, a onda i celu zajednicu’’, objašnjava Marjanović. U Srbiji prvo ofarbano jaje mora biti crveno i stavlja se obično pored kućne ikone ili u prozor, na sveto, odnosno, granično mesto kako bi čuvalo domaćinstvo. ‘’To jaje se negde naziva čuvarkuća’’, kaže Marjanovićeva. Ona je istakla i da su nekada u prošlosti žene ofarbanim crvenim uskršnjim jajima deci prelazila preko čela da bi bila zdrava tokom čitave godine. Marjanovićeva je navela i da se jaja uglavnom farbaju na Veliki petak, dodajući da je u nekim krajevima običaj da se jaja farbaju na Veliku subotu. Kada je reč o običajima, ona je istakla i da su se u pojedinim krajevima žene oblačile u crno i odlazile u crkvu na molitvu obeležavajući Veliki petak kao dan žalosti. ‘’Uskrs pada u prolećno vreme te je to i praznik proleća, buđenja prirode, vegetacije i usmeren je i ka agraru’’, objasnila je Marjanović dodajući da je bilo rituala koji su se obavljali na sam dan Usksa. Tako je jedan od običaja na sam dan Uskrsa, koji je zadržan u istočnoj Srbiji, spremanje kolača na koji se stavlja crveno jaje. Kod pravoslavnog stanovništva, običaj je bio i da svaka porodica ima svog predstavnika na prvoj jutarnjoj službi nakon čijeg povratka bi se ukućani omrsili uskršnjim jajima. ‘’Kažu i da se na praznik porodica okuplja i nigde se ne ide. Međutim u seoskim sredinama to je bila prilika da se pokažu momci i devojke, tako da bi se već popodne ljudi viđali i razmenjivali šarena jaja’’, rekla je Marjanovićeva dodajući da su se tako i razvile takmičarske igre kao na primer Tucanijada u Mokrinu, ali i drugim krajevima. Navodeći da ove godine svi hrišćani u isto vreme obeležavaju Uskrs, ona je rekla i da postoje razlike u običajima kada je reč o spremanju hrane, ali nema velikih razlika. ‘’U mešovitim sredinama preuzeti su drugi simboli vezani za Uskrs. Tako smo mi kao simbol primili zeca što je primereno katoličkoj sredini’’, rekla je Marjanovićeva dodajući da se taj simbol kod nas pojavio tokom 18. veka sa kulturom Nemaca. Prema njenim rečima, sada je postalo uobičajno da pored jajeta i pileta, imamo i zeku i da deca odlaze u baštu da traže svoj poklon koji im je doneo zeka. Izvor: Tanjug