Pravda

Naime, pošast čiji je latinski naziv Puccinia graminis u prošlosti je već bila odgovorna za masovnu glad, a nastala je u Africi, odakle se proširila na Aziju, a zatim i na Evropu. Stručnjaci upozoravaju da bi ova biljna bolest, koju nazivaju „dečjom paralizom poljoprivrede“, sada mogla da usled klimatskih promena izazove pravu pandemiju među usevima pšenice i tako ugrozi živote mnogih kojima ishrana zavisi od te žitarice. - Prema sadašnjim procenama, gljivica bi mogla da se proširi u etapama. U prvom naletu na meti bi se našli usevi na Bliskom istoku - rekao je dr Dejvid Hodson iz Međunarodnog centra za poboljšanje kvaliteta kukuruza i pšenice iz Adis Abebe u Etiopiji. Stručnjaci opravdano strahuju od širenja opasne biljne zaraze jer je u poslednjoj njenoj epidemiji, koja je 1950. zahvatila Severnu Ameriku, uništeno više od 40 odsto prinosa žita. Naučnici od tada pokušavaju da uzgoje vrstu koja bi bila otporna na nju, međutim, 1999. gljivica je mutirala i ponovo krenula da hara kontinentima. Sada joj je podložno čak 90 odsto roda pšenice u Africi. Prošle godine gljivica se pojavila u Nemačkoj nakon više od 50 godina. Do toga su dovele klimatske promene jer je usled neuobičajeno visokih temperatura došlo do kasnijeg razvoja prolećnih prinosa. Takođe, prošlog novembra gljivice su u Etiopiji uništile 50 odsto useva. - Epidemija rđe je poput šumskog požara - kaže dr Hodson. Izvor: Kurir