Pravda

U bombardovanju, u 2.06 časova noću, poginuli su Jelica Munitlak (28) šminker, Ksenija Banković (28) video mikser, Darko Stiomenovski (26) tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50) tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47) radnici obezbeđenja. Tom prilikom nastradali su i Dragan Tasić (31) električar, Aleksandar Deletić (31) kamerman, Slaviša Stevanović (32) i  Ivan Stukalo (34) tehničari, Siniša Medić (32) dizajner programa,  Milan Janković (59) precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61) režiser programa i Slobodan Jontić (54) monter. Povodom obeležavanja petnaest godina od pogibije 16 radnika RTS član Privremenog veća Beograda Andreja Mladenović položiće sutra cveće na Spomen obeležje „Zašto?" i odati poštu žrtvama, najvljeno je iz gradske skupštine. Tim povodm, Udruženje novinara Srbije naglasilo je u saopštenju "da još uvek nije sprovedena celokupna istraga ovog ratnog zločina. UNS je naveo i da podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i da "očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika". To udruženje je pozvalo Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosnu agenciju da Komisiji za istraživanje ubistava novinara učine dostupnim sve bitne činjenice za utvrđivanje odgovornih za ovaj težak zločin. Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije. Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak. Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine. Vlada Srbije formirala je prošle  godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika RTS u bombardovanju 1999. godine. U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli. Gradska uprava grada Beograda, leta 2013. raspisala je konkurs za izradu idejnog rešenja spomen-obeležja stradalim radnicima RTS. Pre mesec dana u Košutnjaku je otvoren spomen-park "Da se ne zaboravi", u kome je zasađeno 16 stabala piramidalnog graba, po jedno za svakog nastradalog radnika. U proleće svake godine, u znak uspomene na poginule radnike RTS, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16". Napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je tokom 79 dana bombardovanja najmanje  2.500 osoba poginulo, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Izvor: Tanjug