Pravda

Iz te snežne, istovremeno zlokobne i idilične pustoši ruski gas ide u Evropu gasovodom koji je samo od Novog Urengoja do ukrajinskog grada Užgoroda na slovačkoj granici, odakle se grana po Evropi, dug više od šest hiljada kilometara. Plin je rusko “zlato”, energent koji je tu veliku državu učinio politički i privredno moćnom. Gaspromova ekscentrična i egzotična tura bila je otvorena za novinare iz zemalja Južnog toka. Gas će baš s ovih jamalskih nalazišta poći kroz cevi Južnog toka, i to do Anape na Crnom moru na put od 5,5 hiljada kilometara. Novi Urengoj, najveći grad Jamalo-neneckog autonomnog okruga, osim što se diči titulom “glavnog plinskog grada Rusije” zapravo je sedište “utopijskog” Gaspromlanda. Najveća ruska multinacionalna kompanija Gasprom je de fakto vlasnik tog dela Sibira, država u državi. Neka vrsta fantazmagoričnog bajkovitog grada usred ničega. Sve je Gasprom, a gotovo sve retko stanovništvo tog područja radi u Gaspromovim postrojenjima rasutim na negostoljubivom severnom tlu i nizu Gaspromovih firmi - Gaspromavio, Gaspromškola, Gaspromholetli, Gasprombanka, Gaspromturizam, Gaspromvećštagod. Novi Ugrengoj, sa sadašnjih 150 hiljada sagrađen je na pustoši, na Arktičkom krugu - na mestu gde zima i sneg traju 329 dana, a tlo je uvek zamrznuto. Polarni krug se “prolazi” tako što se legne na zemlju, i onaj ko je već imao tu inicijaciju mora novajliju zakotrljati preko linije kruga, a nakon toga se na eks mora popiti najmanje deci votke, uz nenecku smrznutu ribu. Na tim temperaturama to deluje isceliteljski. Kako kaže mladi ekonomist Vitalij Starogubko, koji se rodio u Novom Urengoju, leti (koje traje otprilike dva meseca, ali i u juli ili avgustu zna da pada sneg) kad roniš u jezeru, gde se “Sibirjaki” brčkaju u retkim vrućim danima već nakon nekoliko metara dubine na dnu se vidi led! Inače temperatura varira od prihvatljivih -55 do -58, dok se u nekim krajevima Jamala spušta i do -70, a leti može dosegnuti i plus 25-30. Najkraći dan, izračunali su traje tek 1 sat i 8 minuta. Leta su kratka, slatka, brza i suludo bujna. U svega nekoliko dana ili nedelja bilje izraste, procvate, daje plod ili potomstvo i priprema se za dugu i turobnu zimu. Tada se rodi i najviše dece. Duge su i razuzdane polarne noći. No, proizvodnja i gradski život ne obazire se na temperature, škole su jedine koje znaju ne raditi kad padne na -40. Vrtići i bušotine, ipak, rade stalno. - Pa, roditelji moraju ostaviti negdje decu. Oni rade, kaže direktorkaa najekskluzivnijeg vrtića na svetu Morozka, gdje deca svaki dan piju penasti “vazdušni koktel” s ukusom jabuke za lakše disanje, a vrtić je opremljen s bazenima, folklornom grupom, "svemirskom" stomatološkom ambulantom, slanom sobom, opremljenim labaratorijama, igraonicama, muzičkim sobama i vitkim, oku ugodnim “tetama” koje traže i proučavaju kakve sve sposobnosti imaju njihovi mladi, veseli štićenici. Kada su sredinom 70-ih otkrivene te enormne zaliha gasa, tadašnji kremaljski komunistički vlastodršci odlučili su da na sasvim praznom prostoru, gde ponekad ni ljudska noga nije stupila, a i zveri izbegavaju te prostore, moraju izgraditi grad uz velika gasna postrojenja, razsuta širom Jamala. Grad se počeo širiti od privremenog radničkog naselja, gde su danas raskošni stanovi za zaposlenike Gasproma i koji su s pravom dobili naziv - kvart Optimista. Rusi te pionire i osvajače leda zovu “ pervoprohodci” - oni koji su prošli prvi. Zaista je trebalo dovoljno ludosti i optimizma da se na toj ledenoj, močvarnoj i peskovitoj nedođiji izgradi grad sa svim obeležjima i potrebama koje ima jedan “običan” grad. Iako se do nekih nalazišta i bušotina može samo helikopterima, u okolini je sagrađeno preko 1500 kilometara drumova i 400 kilometara pruga kako bi se povezale fabrike. “Prvi” gas je već na dubini od 1200 metara, ali prvih 400 metara, a negde i do 1000 metara je smrznuto tlo koje treba probiti. Grad su morali izgraditi kako bi kolonizovali taj kraj, kako bi se utaborili na tom području, a ne da samo na proizvodne pogone dovoze ljude avionom. - Ovako je humanije. Grad je to sa svim potrebnim stvarima, s oporodicama koje su tu, što svakako olakšava život u ovim uslovima, kaže direktor Gasprom Dobiča (Gasprom eksploatacija) Sergej Mazanov koji “vlada” Jamalom. U gradu već živi treća generacija doseljenika. Izvor: Jutarnji.hr