Pravda

Posle svih ovih godina patnje, maltretiranja od strane NATO-a, domaćih službi, službi iz Srbije sve se u neku ruku stišalo, ali se nije stišalo u vašim životima. Te patnje malo ko zna, odnosno znate samo vi. Kako se osećate danas posle svih tih godina? Što se tiče tih dešavanja, prošli put smo pričali na tu temu, a vezano za trenutna dešavanja, a to je da je porodica malo bolje, što se kaže. S tim da je to daleko od nekog prosperiteta i boljitka. U svakom slučaju naš narod kaže: Živa glava, gotova je mana". Nadati se boljem, moliti se Gospodu Bogu i biće to sve dobro. Da se vratimo u prošlost, u vreme represije prema Vašoj porodici od strane NATO snaga i domaćih službi pod rukovodstvom NATO-a, da slušaocima malo približimo ta dešavanja. Kakvi su bili načini pritisaka koji su vršeni na vašu porodicu? - Nerado se sećam tih događaja. Pokušavamo svi zajedno, cela porodica, da ne pričamo o tome i da jednostavno izbacimo taj period života iz glave, iz razloga što to, samo vraćanje na prošlost pravi ogromne probleme. Jednostavno rečeno, mi smo vodili jednu vrstu rata. To se može uporediti sa nekom vrstom specijalnog rata koji je primenjivan na nama, gde nismo imali nikakvu mogućnost odbrane, zaštite od bilo koga. Pritisci su bili ogromni. Ono što je bitno reći je to, da ne postoje ljudska prava kada su u pitanju interesi velikih sila kao što su SAD, Engleska... Vama su na kućni prag dolazili operativci iz SAD, Engleske sa raznim pretnjama. - Da, dolazili su operativci i obična vojska i specijalne jedinice i Gurke. Upadao je i taj obaveštajni deo američke vojske koji je zajedno radio sa delom italijanskih snaga. Pojavljivali su se u nekoliko slučajeva i Englezi. Ono što je bitno reći za taj ceo slučaj, ne samo kod mene, to je da se tačno vidi posle par godina da je to sve koordinisano sa jednog mesta i da je jednostavno cilj neki drugi. Mi smo previše maleni za neke stvari u tome. Ne želim da pričam ništa osim istine, a istina je takva kakva jeste. Mladene, poznato je u javnosti, kada su pred hapšenje Vašeg oca bile raspisane "opštenarodne" poternice i ucene, da bilo ko, ko ima bilo kakvu saradnju sa Vašom porodicom, da će biti krivično gonjen. Recite nam nešto o ucenama na Vašu porodicu i stranih i domaćih službi. - Ima detalja koji se mogu ispričati, a ima i koji se ne mogu ispričati jer nije vreme za to. Ali da pojasnim nekih par činjenica. Što se tiče početka pritisaka, oni su vezani za podizanje optužnice. U tim momentima počinju pritisci. Počinju prvo od strane domaćih organa vlasti, koji su potpisali sporazum o saradnji sa Tribunalom, a poslanici srpski su glasali pod pritiskom za taj zakon. To je urađeno tako da oni zaokruže sve, to što rade, da niko od njih ne bi imao nekih posledica. Jednostavno, svi igraju u rukavicama. Svima je je jasno da je ovo samo bila proba za neki "napad" na pravoslavnu Rusiju. Pritiske je vršila i policija Republike Srpske, radila je Obaveštajna sigurnosna agencija BiH, takozvana OSA, radile su raznorazne službe iz Srbije. Američka vojska je imala najveći uticaj. Mislim, da su svi ostali koji su se tu pojavljivali bili pod rukovodstvom američke vojske. Oni su nalogodavci, a njihov je i Tribunal. Oni kao vojska su bili samo produžena ruka Tribunala. Da Vam ne pričam koliko puta su upadali u kuću, koliko su nas puta privodili tokom godina. Način na koji su to radili je vrlo lukav. Prvo "poklope" sve pravno da bi posle mogli opravdati svoje akcije. Znate i sami gde god dođe vojska, ona preuzima sve instrumente vlasti. Od medija pa svega dalje. Skoro da ne postoji ni jedan medij u kome nema neko lice koje radi za njih i kontroliše informacije koje idu u eter. Privođenja su bila svaki drugi, treći dan, a govorim o rasponu od šest do sedam godina. To su teška maltretiranja. Moja porodica, odnosno nas troje bili smo privođeni oko hiljadu puta. Hoću da kažem koliko oni duboko pripremaju kada rade bilo šta. Na primer mediji, malo gde sam se mogao obratiti. Tu je jedna regionalna televizija gde su oni rado izlazili u susret da se da neki demant, dok recimo državna televizija koju finansira država, a da ne govorim o televizijama koje primaju novac od međunarodnoh organizacija. Svi su pod njihovim uticajem. Da li Republika Srpska ili Srbija stoji u bilo kojem smislu iza porodice Župljanin ili u smislu odbrane vašeg oca? Ne. Ne stoji Republika Srpska ni u jednom smislu. Sve što oni rade, rade zbog dnevno-političkih interesa i rade radi sebe. Poistovetili su se sa državom, kao Luj XIV, "država, to sam ja". Zaboravili su ljude koji su krvarili, koji su u tamnicama, a to vešto prikrivaju. Vidim i po novinama da imaju kontakt i sa drugim pravoslavnim zemljama i njihovim zvaničnicima. Treba da budu kontakti, da funkcioniše država, ali smatram da nisu dovoljno iskreni prema svojoj pravoslavnoj braći do kraja. Vi ste danas nezaposleni, Vaš brat, Vaša majka. Da li ste imali ili imate problema pri traženju posla. Da li vam se iko obratio da vam pomogne? Što se tiče toga, ne samo da su nam ukinuli posao. I moja majka je imala veliki pritisak, i oko plate, a posle je dobila otkaz. To nije samo slika nas. Država ne stoji ni iza koga. Nemamo nikakvu pomoć od Republike Srpske, a nemaju ni oni gore u Hagu, i moj otac i ostali. Nema institucionalne podrške države. Oni su svakodnevno radili opservarcije, godinama su policijska kola bila ispred kuće, policijski auto ispred posla, opservacije rođaka i prijatelja, upadi NATO jedinica u ranim jutarnjim časovima, plašenje dece. Recimo na selu moji rođaci imaju dosta male dece i ni malo nije lepo da vojska sa fantomkama straši decu u tri ujutro. LJudi su doživljavali nervne slomove. Celoj široj porodici je prećeno. LJudi su ostajali bez posla, privođeni su. To kada traje godinama to utiče na psiho-fizičko zdravlje. Znači NATO je "udario" po čitavoj Vašoj široj porodici? Da upravo tako. Oduzeta su nam dokumenta, lične karte, pasoši. Izvršili su pritisak na Sud BiH, blokirali su svu imovinu. Oduzeli su i imovinu moga dede koju je ded prepisao na mene i na brata. Nikada nije bila imovina moga oca. Blokirali su je, odnosno našli su način kako to da urade, perfidno da nam to sve oduzmu. Sve kada sagledam sa ove tačke, vidim koliko svi ostali drugi državni organi rade za njih. Navešću vam primer da smo tek sada dobili od Obdusmana za ljudska prava BiH odgovor, a to smo podneli 2006. ili 2007., a gde je svako ljudsko pravo prekršeno na nama. Oni su to jednostavno prorongirali, pričali nam bajke, da bi sada dobili papir u kojem se kaže da nemaju dokaza, da bi mi trebali doneti nove dokaze. Hapšeni su čak i vaši advokati. - Istina je. Hapsili su sve. O tome mogu svedočiti i advokati. Žalili smo se i Ombdusmanu, ali oni tu ništa nisu mogli ili hteli uraditi jer je to sve poklopila NATO vojska. Šta reći kada se hapse i advokati? Bilo ko da radi, bilo kakav poslovni kontakt sa porodicom Župljanin bio bi procesuiran kao pomagač u finansiranju skrivanja haških optuženika. Što se tiče svih ovih stvari, to mogu posvedočiti prijatelji, kumovi, porodica, a i moj kum Tomo Đurić će vam ispričati par stvari vezanih za ovu temu. Tomo Đurić: Bili su strašni pritisci od strane NATO alijanse. Na primer upadali su u stan uniformisani vojnici rano ujutro, a ja sam od strane njih proglašen kao jatak Stojana Župljanina i Radovana Karadžića. Tada sam imao 2006. godine 25 godina. U svim medijima sam okrivljen kao jatak. Kakav je bio njihov odnos prema Vama?Tomo Đurić: Veoma jako su lupali na vrata. Čula se je jaka buka, puške na gotovs. Neka devojka je stajala iza i snimala kamerom. Da je bila veća buka možda bi i zapucali pa bi ta kamera možda i "zaćutala". Nismo ništa "ugodno" od njih očekivali i doživeli, ali smo znali da je to takav protokol, jer oni tu nešto moraju da urade, da učine porodici Župljanin, da ne daju da se ni prijatelji ni kumovi ne druže sa njima. Zastrašujuće je to kada vam vojnici strane alijanse upadaju u kuću. Ne znam da li bi se sa sa mnom desio isti scenario kao što se desio u par srpskih porodica gde su ljudi stradali od NATO vojnika. Tada su svi bili privođeni, i od strane domaćih vlasti su vršene ucene za svoju egzistenciju. Bilo mi je prećeno da neću nikada moći da počnem da radim. Doživljavali smo nemoguću represiju. Takođe, ko god je ulazio u kuću Stojana Župljnina bio je privođen, saslušavan. Mladen Župljanin: Ispričaću vam slučaj vezan za moga brata, kada su ga operativci iz CSB Banjaluka digli iz kreveta i strpali ga u auto, bez obzira što je godinu dana pre toga Visoki predstavnik BiH Miroslav Lajčak po svom dekretu oduzeo sva lična dokumenta, pasoš i ličnu kartu, a MUP je izdao papir u kojem piše da je to lice sa tim podacima koje ne sme napuštati teritoriju i da on služi samo za neku internu upotrebu. Šta se dešava. Uzimaju brata Pavla, strpaju ga u auto i odvezu ga u nepoznatom pravcu. Posle smo saznali da ga vode u Novi Sad i Beograd. Tamo su ga čekali agenti CIA i Tribunala zajedno sa operativcima službe. To je rađeno u Srbiji, koja je tada govorila da ne radi ništa sa stranim obaveštajnim službama. Oni su zajedno radili na lociranju oca Stojana i posle neuspešnog pokušaja hvatanja njega, i Pavla koji je služio kao mamac u toj priči, vratili su ga na državnu granicu. Na državnoj granici dolazi do sledeće situacije. Oni su pri ulazu u Srbiju ušli lagano, bez problema, a kada su izlazili iz Srbije, čovek na granici, policajac, je tražio dokumenta od svih. Oni su dali svoja dokumenta i rekli da ne treba za lice koje je iza njih, pošto su oni policajci. Policajac je insistirao na tome i tražio dokumenta i za Pavla. Brat Pavle je izvadio papir od Visokog predstavnika (kojim se zabranjuje izlaz iz države) . Policajac na granici je rekao da ne smeju to da rade i da je to državna otmica, jer se lice vodi preko granice u autu koje nema oznaka policije. Kada su se vraćali nastao je problem sa policajcem i oni su zvali svoje veze u Srbiji. Tom policajcu na granici je naređeno da ne piše ništa, izveštaje, i da ih pusti da se vrate u Republiku Srpsku. To je krivično djelo ili državna otmica, da država uhapsi svog državljanina i odvede na teritoriju druge države, a lice nema pravo prelaska državne granice. Kada privode mimo procedure, oni koji dolaze i privode nas, dođemo u objekat policije, na prijavnici kažu da ne zapisuju ništa, da nema evidencije ulaza i izlaza, u smislu toga da bi se oni posle mogli pravdati da oni nisu ništa radili mimo procedure. To su radili u CSB-u Banjaluka. Većina tih privođenja su bila takva da te stave u auto i odvezu u podrum. U podrumu je lift koji ide direktno do kancelarija, tako da nismo prolazili kontrolu . Sada zvanično, kada bi vi došli, ispalo bi da smo privođeni par puta. U stvari to je bilo, mnogo mnogo, više jer su zaobilazili redovne pravne procedure. Pavle Župljanin: Ombdusmanu za ljudska prava BiH obratila se naša majka Divna, 12. 03. 2007. godine sa jednim razlogom, a to je da ukaže na raznorazne organizacije i uticaje koji se sprovode prilikom opšte potrage za našim ocem, odnosno da se proba potražiti zaštita. To nije urodilo plodom, zato što sama ta institucija, je na prvi odgovor i to usmeno, saopštila da ni neki drugi nisu imali prava i da mi ne podležemo tim pravima. Dobili smo nedavno, 03.03. 2014. odluku o zatvaranju predmeta iz razloga što je protekom od tri godine potrebno pribaviti nove informacije povodom žalbe i u skladu s tim obnoviti postupak. Ovo je jedna sramna-apsurd odluka institucije čiji je zadatak zaštita ljudskih prava. Obrazloženje na pola strane, a sve u suprotnosti sa svrhom i ciljem te institucije. Nama su u jednom momentu oduzeta dokumenta od strane Visokog predstvanika Lajčaka. Kršenja zakona su se definitivno desila, jer sam bez ikakvih dokumenata prešao granicu. Na to sve morate da pristanete, a ovde dobijamo papir od institucije koja treba da pazi na kršenje prava. Moram da napomenem kada je majka predavala zahtev Ombdusmanu BiH, a kako je on rekao da ni Ratko Mladić, isto tako nije poštovao ljudska prava drugim. To je bio usmeni odgovor Ombdusmana za ljudska prava BiH. Izvor: Glas Rusije