Pravda

- Žao mi je što svoje ime i prezime nisam unovčila i zaštitila kao brend. Ja sam za Srbiju ono što je Maradona za Argentinu ili Pele za Brazil, s tom razlikom što se ne drogiram i ne kradem. Živim pošteno i svakome mogu da pogledam u lice. – sa setom kaže Svetlana Kitić Ipak, lepo je to, da ste od strane EHF proglašeni najboljoljom rukometašicom na planeti. Koliko vam to priznanje znači? - Titule i priznanja gode, ali da se ne lažemo, od toga se ne živi Eto, da sam brendirala ime, danas bi od toga živela,i ne bi se snalazila i mučila, kao što to radi većina naroda u Srbiji. Uprkos svemu život mi je ispunjen. Svojevremeno ste proglašeni i najlepšom sportistkinjom. Šta je ta titula za vas značila? - Mi Bosanke smo lepe žene. Znala sam da je tako, imala sam ogledalo. Međutim, iako mi je ta titula prijala, nije mi mnogo značila. U igri nisam koristila lepotu i šarm, već veštinu baratanja loptom. Vaša lepota mamila je uzdahe muškaraca. Mnogi su vas smatrali zavodnicom. Da li ste se zaista tako i osećali? - Nikada! Bila sam samo zavodnica sa loptom na terenu. Za ostala zavođenja nisam znala, Momci su dolazili na treninge i utakmice vašeg tima samo da bi vas gledali. Da li ste toga bili svesni? - Ko pamti, taj veruje. Na treninge je dolazilo 1.000 ljudi. Nisam obraćala pažnju na njihove reakcije, bila sam koncentrisana na teren, mada sam se trudila da izgledam lepo i uredno. Da li je lako bilo prići Svetlani Kitić i osvojiti njeno srce? - Nije! Da li su se muškarci plašili ili ne, stvarno ne znam. Čak i da su pokušali da mi priđu, sve bi se završilo na tome. Pa, kako ste onda uspeli da se udate, ne jednom, nego više puta? - Priče su ostvarene mimo rukometnog terena. Pukla su vam četiri braka i jedna duža veza. U čemu je problem? .- Izgleda da nisam znala da biram. Nijedan brak nije pukao zbog prevare. Ostavljala sam ih zbog neslaganja i različitih karaktera. Nisam želela ograničenja i lične frustracije. Nisu me shvatili kao ličnost, ženu. Uvek je bolji zdrav razvod nego bolestan brak... Uprkos ljubavnim brodolomima uspeli ste da prebrodite krize. Gde ste crpili dodatni izvor energije?. - Sebe ne doživljavam kao hrabru ženu. Nisam bila plačljiva, nisam padala na kolena, niti molila za bilo čiju pomoć, već sam se borila , jer sam znala da to dugujem svojoj decu. A da je bilo teško - jeste Prvo sam se udala za fudbalera Blaža Sliškovića i posle četiri meseca braka razvela, zbog njegove posesivnosti. Godinu dana nakon razvoda, vratila sam se svojoj prvoj ljubavi, Draganu Dašiću, sa kojim se venčala 1982, a iste godine dobili sina Nikolu. Da bi izašla na kraj sa obavezama oko karijere i deteta, bila mi je potrebna Draganova pomoć, ali je izostala i posle četiri godine sam stavila tačku i na taj brak. Pred kraj 1988. godine, po treći put sam otišla pred oltar, sa sportskim i estradnim menadžerom Goranom Bogunovićem, sa kojim sam iste godine dobila ćerku Maru. I taj brak je brzo puka.o Rastali smo se zbog njegove posesivnosti. On je zbrisao u Novi Sad, a ja sa Marom ostala u Nemačkoj. Nekoliko godina posle razvoda prijateljica mi je javila da je Goran otputovao za Budimpeštu, i od tada mu se gubi svaki trag. Kontaktirala sam sve insitucije i dalje ne znam šta je bilo snjim, da li je živ ili mrtav. I dalje se vodi kao nestalo lice. Posle trećeg neuspelog braka, zaljubila sam se u biznismena Zorana Kovačevića. Tri godine smo bili u vezi i iz vambračne zajednice dobili ćerku Aleksandru. Samo 15 dana po rođenju Saške, Zorana su ubili na pragu porodične kuće. Do današnjeg dana nije rasvetljeno njegovo ubistvo. Negede pri kraju 2007. godine upoznala sam poslednjeg čoveka u mom životu, Milana Magića. Bili smo nekoliko godina zajedno, ali i ta veza je pukla, zbog različitih karaktera. Sva ružna sećanja sam izbrisala. Dosta mi je bilo tragedija. Sa sinom, snajom, unukom, i dve ćerke uživam i ne želim da se okrećem prošlosti. Idem napred! Jedno vreme proveli ste u politici, bili Narodni poslanik. Ko vas je na to nagovorio? - Ivica Dačić, Milutin Mrkonjić i Velizar Đerić Zbog čega ste pobegli iz politike? - Nismo bili jedno za drugo. Želela sam da poboljšam uslove života žena u Srbiji. Ideale nisam mogla da ostvarim, a drugovi su imali neku drugu viziju. Da li ste u kontaktu sa bivšim partijskim drugovima i da li su vam kad izašli u susret da pomognu? - Otkako su postali visoki funkcioneri, uopšte se ne javljaju. Tražila sam pomoć da unapredimo ženski rukomet, ali nisu imali sluha. Mnogo sam ljuta na njih i ne bih da upotrebim neku tešku reč – zaključila je Svetlana Kitić. Izvor: Pravda / Slobodan Milošević