Pravda

Dešavanja u Ukrajini juče su isprovocirala veoma žustre tonove u vrhovima diplomatija Rusije i SAD, koje nikako da se usaglase oko uzroka krize i načina izlaska iz nje. Američki državni sekretar DŽon Keri je ocenio da Rusija nije preduzela „nijedan jedini korak” na ispunjenju uslova sporazuma postignutog pre nedelju dana o smanjenju napetosti u Ukrajini. U neobično oštrom obraćanju, Keri je rekao da ukoliko Moskva ne preduzme hitne korake na obuzdavanju krize, Vašington neće imati drugog izbora već da uvede dodatne sankcije, prenosi Tanjug. Biće to „ozbiljna” i „skupa greška”, poručio je šef američke diplomatije i dodao da se „zatvara prozor za promenu kursa”. „Ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija se suočavaju sa izborom. Ukoliko Moskva izabere put deeskalacije, svi ćemo to pozdraviti. Ali ako Rusija to ne uradi, svet će se postarati da gubici za Rusiju samo rastu”, kazao je Keri. Predstavnici prelaznih ukrajinskih vlasti su „od prvog dana” držali svoju reč pošto su pristali na sporazum u Ženevi, rekao je Keri, optužujući Rusiju za „sveobuhvatni napor da aktivno sabotira” demokratski proces u Ukrajini. Keri se dotakao i medijskog pokrivanja događaja u Ukrajini posebno kritikujući izveštavanje TV kanala Raša tudej (RT). On je ocenio da se čitav posao RT faktički svodi na propagandu, iznošenje iskrivljenih činjenica i širenje izmišljotina o Ukrajini, kao i na propagiranje fantazija Vladimira Putina. Takvi javno izneseni stavovi izazvali su reakciju glavne urednice RT Margarite Simonjan koja je najavila da ta stanica planira da uputi zvanični zahtev za izvinjenje Stejt departmentu. Ona je izrazila žaljenje zbog toga što američki državni sekretar tako malo zna o tome šta se zaista događa u Ukrajini i ne želi da prihvati činjenice koje mu se ne dopadaju. Takođe je rekla da će TV stanica, pored izvinjenja, tražiti i da Stejt department iznese konkretne primere za svoje tvrdnje. U raspravu oko prave svrhe TV Raša tudej, ali i drugih ocena koje je izneo Keri, uključio se njegov ruski kolega, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je oštro reagovao braneći RT kao „ozbiljnog” konkurenta američkom Si-En-Enu i britanskom Bi-Bi-Siju i nazivajući Kerijev ton „neprihvatljivim”. Lavrov je istakao da „ne može biti jednostranih zahteva” kakvi su predstavljeni Moskvi od strane Vašingtona, primećujući sklonost SAD da „sve okrenu naopačke”. „Umesto da nateraju one pod njihovom zaštitom u Kijevu, na koje Amerikanci snažno utiču, da počnu da ispunjavaju dogovoreno – prvo da deblokiraju nelegalno zauzete zgrade i razoružaju ’Desni sektor’, Amerikanci tvrde da je legitimno sve ono što rade ukrajinske vlasti”, ukazao je ruski ministar spoljnih poslova na susretu sa mladim diplomatama u Moskvi. Kako je preneo Itar-Tas, Lavrov je optužio Vašington da dodatnim zahtevima serviranim Moskvi odstupa od Ženevskog međunarodnog sporazuma. On je podsetio da je tamo dogovoreno da je „prvi neophodan korak zaustavljanje nasilja i ekstremizma, početak razoružanja i započinjanje sveobuhvatnog ustavnog procesa”. „Rezultat bi trebalo da bude ustavni tekst koji je prihvatljiv za sve i na osnovu kojeg mogu biti održani predsednički i parlamentarni izbori i izvršena decentralizacija”, kazao je šef ruske diplomatije. Lavrov je operacije ukrajinske vojske u istočnom delu zemlje nazvao „krvavim zločinom” i poručio da će Moskva odlučno doprineti smirivanju sukoba. „Oni kažu: morate napustiti administrativne zgrade u Donjecku, Lugansku i drugim gradovima u jugoistočnoj Ukrajini. Štaviše, zvaničnici Stejt departmenta, naročito Viktorija Nuland, izjavljuju kako smo se navodno dogovorili u Ženevi da će separatisti napustiti okupirane zgrade. To nije istina. To nije moglo biti ni napisano, jer smo se postarali da se proces odvija simultano i da strane imaju jednake obaveze da napuste bilo koje ilegalno zauzete zgrade i razoružaju sve nelegalne snage. A ’Majdan’ opstaje u Kijevu i niko nema nameru da ga napusti”, naveo je Lavrov. Kad je reč o odnosu Kijeva, Lavrov je rekao da će privremene ukrajinske vlasti odgovarati pred licem pravde zbog toga što vode rat protiv sopstvenog stanovništva, javio je Rojters. Šef ruske diplomatije zaključio je da „ako želimo da pričamo o akcijama, morali bismo se podsetiti ko je započeo eskalaciju” i naglasio: „Eskalaciju su započele trenutne vlasti u Kijevu – koje su izvele državni udar.”

O dešavanjima u Ukrajini telefonom su juče razgovarali ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je izrazila očekivanje da Moskva poštuje dogovor iz Ženeve.

Putin i Merkelova su se založili za što skorije održavanje razgovora o snabdevanju Evrope ruskim gasom preko Ukrajine, a u vezi sa tim oglasio se i pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov koji nije isključio mogućnost da konsultacije Rusije, Ukrajine i Nemačke budu održane u najskorije vreme. Istovremeno, portparol Merkelove Štefan Zajbert juče je izjavio da Rusija nije učinila ništa kako bi se primenio sporazum iz Ženeve. „Ko god da prati događaje jasno i objektivno da zaključi da je ono što se dešava od postizanja sporazuma u Ženevi sa ruske strane ili proruskih aktivista apsolutno razočaravajuće”, rekao je Zajbert. MKS pokrenuo istragu o događajima u Ukrajini Hag – Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) pokrenuo je preliminarnu istragu o navodima da su u Ukrajini počinjeni zločini protiv čovečnosti u periodu koji je doveo do pada bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, saopštio je juče sud, a prenosi Tanjug. Ukrajina, koja nije pristupila sudu, prihvatila je prošle nedelje jurisdikciju tog tribunala za sve zločine koji su se u periodu od 21. novembra 2013. do 22. februara 2014. godine dogodili na njenoj teritoriji, tražeći da se ispitaju navodi da su Janukovičeve snage odgovorne za ubistvo više od 100 demonstranata u Kijevu i drugim gradovima. U deklaraciji Ukrajine o prihvatanju jurisdikcije suda, ne traži se od suda da istraži formalno vojno učešće Rusije na Krimu koje započelo 27. februara, navodi Rojters. Tužilaštvo MKS će nakon preliminarne istrage odlučiti da li postoji osnov za pokretanje sveobuhvatne istrage. Izvor: Politika (D. Vukotić)