Pravda

U autorskom tekstu za list Danas predsednik DS je napisao da "opet vlada atmosfera straha i jednoumlja, opet jedan čovek pretenduje da zameni sve institucije. Preuzeli su neke naše ideje, ali samo retorički. To što obučete dres Bajerna, ne znači da igrate u njemu". Kao što sam 1992. godine rekao Slobodanu Miloševiću u oči i pred kamerama šta mislim, tako i danas otvoreno i javno, jasno i glasno poručujem Aleksandru Vučiću - bajonetima možete sve, osim sedeti na njima. Blaćenje i hapšenje političkih protivnika nije obeležje demokratije, već režima koji se prepoznaje po imenu vladara i ima oblik lične vlasti. Aleksandar Vučić nije problem Draganu Đilasu, već Srbiji. Ako o solidarnom porezu ćute univerzitetski profesori, ako o cenzuri i autocenzuri šapuću novinari, ako pred kršenjem ljudskih prava zatvaraju oči organizacije koje se time bave, ako o najgoroj ekonomskoj situaciji u poslednjih 20 godina ćute skoro svi znajući ekonomisti - čast izuzecima, onda ne treba da čudi što Srbija tone u mrak. Nije pitanje ko gasi svetlo, već možemo li zajedno to da sprečimo. Koncept zavadi i podeli pa vladaj dao je svoje rezultate kako razbijanjem opozicije, tako i namerom da se ide ka konceptu jednopartijskog pluralizma. Najveći problem je što oni koji su do juče bili naši pristaju na tu igru. Demokratska stranka je izgubila, a oni koji su taj nalog ispunjavali nisu dobili. Ubeđen sam da Demokratska stranka, kako zbog svojih osnivača, tako i zbog svojih birača, mora da ostane dosledna svojim osnovnim vrednostima, a ne da bude ponizna i ponižena. Za ubijanje Demokratske stranke i opozicije koriste se osim medija i državni resursi. Selektivno hapse, privode i saslušavaju neposlušne, one koji pružaju otpor, one koji kritikuju ili koji ne aplaudiraju vođi. U Srbiji danas ne važi pravilo - svako je nevin dok se ne dokaže da je kriv, već obrnuto. LJudi se nedopustivo dugo drže u pritvoru bez suđenja. Možda je čak i veći problem što se veliki broj građana tome ne samo ne protivi, već se time putem tabloida i hrani. Prodaje se lažna nada. Takvo stanje je neodrživo, a cena koju ćemo svi zajedno platiti veoma je visoka. Srbijom danas vlada strah. Egzistencijalni strah. Dok vladajuća stranka u Boru u jednom danu zaposli 500 ljudi, ono što je ostalo od srednje klase ućutkuje se i oporezuje. Nakon što su udomili svoje članove u javnom sektoru, sada bi da opterete i privatni. Privrednici, umesto da imaju podršku, rade u strahu. Zemlja se rasprodaje i rasparčava. Demokratska stranka bila je i ostala brana tim procesima. Ona je uprkos svim pritiscima trajala pre mene i trajaće i posle mene. Ostaće oaza slobode i demokratije uprkos autoritarnom cunamiju koji ostavlja pustoš iza sebe. Đinđićeve reči su žive i danas, a Domanović i Nušić su aktuelniji nego u vreme kada su pisali svoja dela. Demokratsku stranku oduvek su činili, pre svega, ideje i vrednosti, kao i ljudi koji u njih veruju i koji su spremni da se bore i žrtvuju za svoja uverenja. Optužuju nas da nemamo program oni koji su ga od nas preuzeli, ali i oni koji su ga prethodnih godina pisali. Postoje temeljna programska načela od kojih nećemo odustati. Mi smo za vladavinu prava, a ne ljudi, za jake institucije, a ne za čvrstu ruku, za predvidljivost normi, a ne za neizvesnost i vladavinu straha i pomoću straha. Osnov nezavisnih institucija je nezavisno sudstvo. Oni koji su ga reformisali više nisu u DS-u, oni koji su ga kritikovali sada ga zloupotrebljavaju. Srbiju moramo da menjamo vrednosno. Promene vrednosti nema bez ulaganja u kulturu i bez promena u obrazovanju, koje mora da bude prilagođeno evropskoj perspektivi i lokalnim potrebama. Ulaganje u obrazovanje nije trošak, već najbolja investicija. Na duži rok, obrazovanje je najbolji put izlaska iz siromaštva. Za opoziciono delovanje neophodno je strpljenje, a najvažnije je vraćanje poverenja. Bićemo opozicija koja pravi razliku između stranke koja bi htela da se poistoveti sa državom i same države. Nemamo problem da podržimo sve ono za šta verujemo da je dobro, niti da kritikujemo i osudimo sve ono što nije u interesu građana Srbije. Zato je potrebno jačati mehanizme kontrole sprovođenja zakona, ali i nuditi alternativna rešenja. Ova vlada više neće moći da se krije iza rečenice - za sve je kriva prethodna vlada, jer je ova vlada bila i prethodna vlada. Država nije i ne treba da bude plen za zapošljavanje stranačke klijentele. Državna uprava mora biti reformisana da postane visoko stručan servis građana. Neophodno je osloboditi javna preduzeća i ustanove upliva partija. Prvi smo u Beogradu počeli sa izborom direktora javnih preduzeća putem konkursa, kako bismo doveli najuspešnije menadžere, koji moraju biti dobro plaćeni kako ne bi bili korumpirani. Decentralizacija je važna da se vlast zaista približi građanima i tački primene politike. Nivo decentralizacije treba da uvaži državno jedinstvo, odnosno regulativne integrativne funkcije države i suverenitet Srbije kao države. Decentralizacija podrazumeva i decentralizaciju centralne kase, jer bez para nadležnosti nikome na lokalu nisu potrebne. Neozbiljne politike Vojvodinu vide u krajnostima između centralizma i separatizma. Te krajnosti međusobno hrane jedna drugu. Neophodno je uvažiti geografske, kulturne ali i ekonomske specifičnosti i osobenosti Vojvodine i ukloniti razloge koji utiru put svakoj novoj državnosti i separatizmu. U spoljnoj politici vidimo Srbiju na Zapadu, ali sa prijateljima i na Istoku, svesni da su u odnosima među državama trajniji interesi nego prijateljstva. Zašto je problem da kažemo da smo suviše mali da bismo određivali da li će se svet zasnivati na principu teritorijalnog integriteta ili prava na samoopredeljenje, ali da neko pravilo mora da se uspostavi. Kako sada stvari stoje "pravilo" je da možete da se odvojite ako imate američke ili ruske vojnike na svojoj teritoriji. Inače ne možete. To pravilo je će od Evrope napraviti bure baruta već u narednih desetak godina. Demokratska stranka je dugo godina više bila stranka uverenja nego stranka vlasti. Godine vlasti su nas uljuljkale. Zavladali su inercija i konformizam, dominiraju interesi i preovlađuje letargija. Zapostavljeni su kriterijumi za vrednovanje i napredovanje u organizaciji. Zato ćemo kroz reformu stranke koju počinjemo radnom skupštinom propisati jasne kriterijume koje svako ko želi da ima funkciju u stranci ili ispred stranke mora da ispunjava. Ja ne živim od politike, već za politiku, ali to nije slučaj sa delom stranačkih funkcionera. U Demokratskoj stranci ne mogu ključne reference biti ni završen Megatrend, ni kupljena diploma, ni to da li je neko tatin ili mamin sin, odnosno da li ima svog pokrovitelja u stranci. LJudi bez imena i adrese, bez radnog staža i biografije, ne mogu predstavljati Demokratsku stranku. LJudi su se srodili, ali nisu se rodili sa funkcijama. Stranačka demokratija je kao koren drveta, počinje odozdo. Menjanje Srbije počinjemo uređenjem sopstvenog dvorišta i ličnim primerom. Najbolji i najsposobniji dobiće najviše pozicije. Otvorili smo unutar-stranački dijalog, ali neophodno je i šire učešće i izjašnjavanje članstva o važnim pitanjima i temama i stranke i države. Izvor: Danas