BEOGRAD – Međunarodna naučno istraživačka konferencija Prvi svetski rat 1914 - 1918 pozvala je danas šefove država, vlada, veteranske i omladinske organizacije sveta i svetsku javnost da se da se sprovođenjem naučne analize izvuku pouke kako bi se sprečili novi ratovi. Sa dvodnevnog skupa okončanog sinoć koji su organizovali Klub generala i admirala i Međunarodni konsultacioni komitet (MKK) organizacije penzionisanih i rezervnih oficira upozoreno je da su novi ratovi „pretnja postojanju civilizacije“.
Milan Rihter (Foto: Pravda)
Čeh Milan Rikhter, doktor nauka i predsednik Komiteta za slavistiku bio je najkonkretniji u pogledu aktuelnih događanja u Evropi i upozorio da su ljudska prava i demokratije bili paravan za seriju revolucija sa ciljem sticanja geopolitičke prednosti zapadnih centara moći. -Ko o tome može bolje da govori nego srpski narod koji je bio žrtva agresije, rekao je Rikhter i nastavio optuživši bivšeg predsednika Češke koji se zalagao za NATO agresiju protiv Srbije: -Vaclav Havel je na sramotu češkog naroda nazvao humanitarnim bombardovanje Jugoslavije. Dozvolite da se u ime Kluba čeških graničara i organizacije Vojna lica protiv rata izvinim zbog toga.
"Nova" kultura sećanja
Mile Bjelajac, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, se pita da li su teze da su svi jednako patili i jednako odgovorni za rat, odnosno, upriranje prstom u dve države (Srbiju i Rusiju prim.aut.) koje su su u ovom trenutku van EU, van tzv. međunarodne zajednice, najava nove političke korektnosti za novi period Hladnog rata. -Ima razloga za izvesnu zabrinutost kada je primetno da se politika veoma angažovala u promociji upravo pojedinih dela koja, po nama, bez pravog osnova teže da izvrše radikalni obrat u našem razumevanju uzroka Pravog svetskog rata i utiču na novu kulturu sećanja ili nacionalne identite. U Srbiji je posebnu zabrinutost izazvao pokušaj da se povod za rat pretvori u njegov uzrok – rekao je Bjelajac. On dodaje da je zabrinutost izazvana unošenjem pojma terorizam u ocenu delovanja omladinskih organizacija na tlu Austrougarske, sa direktnom asocijacijom na Al Kaidu „moćan simbol današnjice“. Međutim Bjelajac je naveo i nekoliko primera koji dokazuju da za sada velika većina ostaje pri ranije utvrđenim znanjima. Na primer, direktor Bečkog arhiva Volfgang Madertaner je u više navrata poslednjih meseci izjavljivao da je „Austrija u obavezi da kao sukcesror monarhije Habzburga jasno i razumljivo prizna krivicu“. Bjelajac primećuje da je u anketi Bi-Bi-Sija od 10 uglednih istoričara većina ostala privržena ranijim stavovima o dominantnoj nemačkoj odgovornosti, uz Austrougarsku koja je odavno želela obračun sa Srbijom. Među njima su Majkl Hestings, Heder DŽonsk i Šon Mekmikin, čije je stavove preneo Bjelajac. Jedini koji je ostao pri krivici Srbije je Ričard DŽej Evans dok danas najpoznatiji koji optužuje Srbije, a Kristofer Klark nije ni anketiran. Vladimir Dedijer znao šta nas čeka
Sve što se oko ove teme dešavaju u svetu prevideo je Vladimir Dedijer, a Bjelajac podseća na njegove reči iz 1984. godine: -Velike sile će nemilosredno nastojati da zadovolje svoje imperijalne apetite i da ostvare dominaciju ... Mali narodi i države tražiće svoje mesto pod suncem,a velike sile će od njih tražiti da se odreknu svog moralnog blaga, pre svega za borbe za pravdu i istinu. Sve će to podržavati istoričari upregnuti u kola dnevne politike, kojima pritiče veća ili manja sinekura iz kase moćnika. Kritična istoriografija biće na velikim iskušenjima biće na velikim iskušenjima, moraće da vodi tešku borbu protiv istorijskog revizionizma. Bjelajac je podsetio da je 1984. godine NJujork tajms Dedijerovu knjigu „Sarajevo 1914“nagradio kao knjigu godine . Kralj Nikola na vest o atentatu: Ne valja, opet će biti rata
Akademik Zoran Lakić smatra falsifikatom vrađanje na ranije ime Veliki rat. -Šta je onda drugi – megarat, je li on bio manji – upitao je Lakić objasnivši da su svi dotadašnji bili zaista mali ratovi. Prema njegovim rečima, zabeleženo je da je kralj Nikola Petrović na vest o Sarajevskom atentatu rekao: ne valja, opet će biti rata. Međutim, narod Crne Gore je reagovao drugačije. -Znali su da su balkanski ratovi bilo oslobođenje i želeli da novi rat dovede do kraja dovede drugo pitanje - oslobođenje jugoslovenskih naroda – rekao je crnogorski akademik. I on se osvrnuo na pokušaje revizije istorije. -Za raspravu ostaje pitanje zašto se sve to danas čini uprkos neoborih naučnih dokaza. Odgovor glasi: Ko je gospodar prošlosti, taj kontroliše sadašnjost. Ko konitroliše sadašnjost, lakše će usmeravati budućnost, rekao je Lakić. Književnik Aleksandar Gatalica ukazuje da su milioni su ušli u rat bez ratnog iskustva, osim Rusa koji su imali rat sa Japancima i zemalja učesnica Balkanskih ratova. On je rekao da su u Londonu i Parizu viđeni redovi dobrovoljaca, da je na jednoj fotografiji iz Berlina Hitler fotografisan kako kliče ratu sa šakama podignutim uvis. Gatalica je ilustrujući beskrupuloznost 20. veka naveo primer nemačkog hemičara Habela i njegovu promenu od humaniste u dehumanistu. Upotrebu hemijskih otrova ovaj preobraćenik, poreklom Jevrej, smatrao privilegijom i pravom civilizovanih nacija. Za Gatalicu svih šest vladara velikih sila u pozivanju na rat pokazalo je licemerstvo. On je tu uvrstio i cara Nikolaja Drugog Romanova i njegovih šest povika ura, mada je iz njegovog pisma Srbiji jasno da je ruski car objavio rat vodeći se isključivo pravoslavnim, hrišćanskim principima. Ambasador Dušan Bataković je upozorio da greše oni koji misle da je prošlost samo jedna arheološka tema. Naglasio je važnost reči akademika Lakića da onaj ko kontrološe sadašnjost i prošlost, usmerava budućnost. Bataković je podsetio kao je rat eskalirao. -Koga je Nemačka napala? Pa napala je Belgiju. Ciljevi rata nisu bili lokalizovani na Srbiju i Austrougarsku. Balkanski ratovi doveli su do održivog mira, oni su bili spas za Evropu. Šta se desilo? Aneksija BiH je bila namatnuto rešenje koje nikome nije odgovaralo osim Austougarskoj i izbijanje rataje bilo samo pitanje vremena. Srbija je spektakularnim pobedama u Balkanskim ratovima postala srednje jaka sila i imala je obavezu čuvanja prava sunarodnika van granica, istakao je Bataković. Sa jedne strane, Srbija je tada bila zemlja demokratije, 70 odsto ljudi je glasalo, bila je bastion političkih sloboda na Balkanu, ali sa druge, srpski narod u BiH bio je u kolonijalnom položaju. -Šta se dešava u BiH? Srbi su u kmetskom statusu, kolonijalnom statusu i to nikome nije sporno – ukazao je Bataković. Plan Srbije je bio da ostvari realnu uniju sa Crnom Gorom. -Sama ta činjenica je bila dovoljna za rat. Zato je Konrad fon Hecendorf je više od 20 puta tražio rat sa Srbijom – rekao je Bataković. On je podsetio da Ferdinand nije bio prestolonaslednik već samo vojni komandant i da je 40 nadvojvoda čekalo u redu za nasleđivanje Habzburškog prestola. Bugarska žali zbog svoje uloge
Ignjat Angelov Kriivorov iz Bugarske je izložio genezu udaljavanje Bugarske od sila Antante. -Beč i Berlin odlučili su da pomognu Bugarskoj oko dobijanja zajma za sukob. Car i premier naklonjen centralnim silama nisu slušali upozorenja savetnika koji su bili protiv toga – rekao je Angelov Kriivorov. -Odgovornost leži na bugarskim političarima i diplomatama. Žalimo što mnogi nisu bili na visini trenutka – zaključio je gost iz Bugarske. Doktor istorijskih nauka Aleksandar Sinajski postavio je pitanje kome je politički koristio 1. svetski rat. Odogovor glasi da su to geopolitički Velika Britanija i Francuska. -Geokonomski gledano dobitnici su ne samo Englezi nego i SAD – kaže Sinajski. Prema rečima Makedonca Marijana Dimitrijevskog, makedinska istoriografija još uvek traži odgovor na ključna pitanja Prvog svetskog rata. Jedna trećina stanovništva Srbiju napustilo zajedno sa vojskom
Dušica Bojić iz Istorijskog muzeja Srbije je govorila ostradanju srpskih civila u 1. Svetskom ratu. Prema njenim rečima, 182.000 civila bilo je u austrougarskim logorima kojih je bilo oko 300, a izbrojano je 347 srpskih grobalja gde su pokopani oni civili koji su stradali u Austrougarskoj. Ona je opisala golgotu srpskih civila od bežanja iz Beograda u unutrašnjost zemlje pa dalje do Krfa, severa Afrike, Korzike, Švajcarske, francuskih i ruskih gradova. -Jedna trećina stanovništva je Srbiju napustilo zajedno sa vojskom. U Odesu su stigli oni iz Negotina i Zaječara, bili su tamo do oktobarske revolucije i bili dobro primljeni. Iz Petrograda, Kijeva i ostalih gradova sibirskom železnicom se preko Vladinostoka i Francuske vraćaju se u Srbiju. Ističići da je reč o velikom naučnom skupu ministar Nebojša Rodić, počasni predsednik organizacionog odbora konferencije, naglasio je važnost suprotstavljanja pokušajima revizije Prvog svetskog rata. -Za Veliki ili 1. Svetski rat smatalo se da će okončati sve ratove – rekao je Rodić podsetivši da je u tom ratu učestvovalo tri četvrtine svetske populacije, 80 miliona vojnika, od kojih je 15 miliona poginulo ili umrlo od ranjavanja ili epidemija. U Evropi je ratovalo 60 miliona, a stradao je veliki broj civila. Prema rečima generala u penziji Vidoja Pantelića, na konferenciji je učestvovalo 16 poznatih imena istorijskih nauka iz devet zemalja Evrope i Azije, priznatih i poznatih akademika naučnika i profesora, predstavnici ratnih veterana iz 21 zemlje, kao i predstavnici Svetske veteranske federacije i Međunarodne asocijacije veterana mirotvoraca UN. Izvor: Pravda /D.B. Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
NIKŠA BULATOVIĆ: Dva jaja na oko 
Nebojša Jevrić: Mozgonja 
Zašto ću predsednika Republike ubuduće da zovem Poglavicom umesto Vrhovnikom? 
VLADIKA NIKOLAJ: Srbin od Srbina - Kakvi su bili srpski sveštenici (KNJIGA NA POKLON) 
Slobodan Reljić: Pejdžeri smrti