Pravda

Prosečan srpski biznismen mašta o poreskom raju. Od vlasnika knjižare do tajkuna mnogi se ne ustručavaju da, praktično izigravajući zakon, uvećaju zaradu, a da državnu kasu ne pune porezom. Za razliku od Kipra i Sejšela u Srbiji je to nelegalno, ali ostvarivo - utajom poreza na rad koji je sa doprinosima oko 63 odsto, poreza na dodatu vrednost od 20 odsto, i na dobit 15 odsto. "Ako osnujem firmu i imam firmu koja dobro zarađuje i ima puno para, ja ne mogu da raspolažem svojim parama jer treba da platim dažbine. Dažbine su prilično velike i ljudi nađu paušalnu firmu koja im jednostavno odradi neki posao", kaže računovođa Jovan Beara. Da bi se iz firme izvukao maksimum profita, na osobu od poverenja osniva se drugo preduzeće koje nije u sistemu PDV-a. Takozvana fantomska izdaje fiktivne fakture, odnosno naplaćuje nepostojeću robu ili usluge. Tako se izvlači gotovina sa računa prve firme i izbegava plaćanje poreza na dobit i dodatu vrednost. Tim kešom plaćaju se radnici na ruke, jer nisu prijavljeni, i izbegavaju se porezi i doprinosi na rad. Poreska policija 2013. otkrila je da je utajen porez u iznosu od gotovo 12 milijardi dinara. Procenjuje se da se od države sakrije bar nekoliko puta više novca. Tužilaštvu je podneto oko 1.000 krivičnih prijava za 1.500 osoba zato što su izvršile ili pomogle u izvršenju poreskih krivičnih dela. U toku prošle godine novčano je kažnjeno 39, kaznom zatvora 57 ljudi. "Moram da kažem da je Tužilaštvo u 263 slučaja podnelo žalbe. To govori da tužilaštvo nije bilo zadovoljno kako kaznom, tako i ishodom prvostepenog sudskog postupka koje je rezultiralo oslobađajućom presudom", rekao je Goran Ilić iz Udruženja tužilaca Srbije. U Poreskoj upravi priznaju da je osnivanje takozvanih paravan firmi veliki problem koji bi trebalo sistemski rešavati. "Osnivanju takvih preduzeća doprinela je i regulativa koja olakšava osnivanje privrednih subjekata, što je dovelo do zloupotreba. To bi trebalo menjati kroz identifikaciju osnivača i ovlašćenih zastupnika. Nedopustivo je da se privredni subjekti registruju na nepostojeće adrese, lažne lične karte, pasoše ili na strane državljane koji nisu dostupni domaćim kontrolnim organima. Zato se više očekuje od izmene bazične zakonske regulative nego od kazni koje izriču pravosudni organi", navodi se u saopštenju Poreske uprave. "Utaja poreza bi mogla da se smanji na onom nivou na kome je sada u zemljama Centralne Evrope. To znači da bi se siva ekonomija smanjila sa sadašnjih 31-32 odsto BDP-a na nivo od 25 odsto BDP-a. Ako bi se to sprovelo, onda bi Srbija ostvarila prihode od oko 1 odsto BDP-a", kaže Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu. To je tri puta više nego očekivana dobit od solidarnog poreza. I isto koliko bi državna kasa prihodovala kada bi se smanjile plate u javnom sektoru ili penzije za 10 odsto. Pre nego što zavuče ruku u džep građana, država bi morala da povede računa o prihodu od naplate poreza. A privrednici, preduzetnici, građani treba da shvate da tim novcem finansiraju školstvo, zdravstvo, puteve. Sa druge strane, teško je očekivati da se privreda i građani ponašaju moralno, ako država novac ne troši odgovorno. Izvor: RTS