Pravda

NATO procenjuje da Rusija ima vojni kapacitet da prodre sve do Odese na jugozapadu, i do Pridnjestrovlja, proruske enklave u susednoj Moldaviji. Rusija nema dovoljno snaga da okupira čitavu Ukrajinu silom, osim ako vlada u Kijevu potpuno ne propadne. Procena je da Rusija ima oko 40.000 ljudi na granici. To možda zvuči mnogo, ali nije u poređenju sa veličinom zemlje. U Drugom svetskom ratu istu teritoriju je branilo oko milion ljudi. Opcija 2: Ograničena intervencija Mnogi analitičari predviđaju ograničenu operaciju, pod izgovorom čuvanja mira ili humanitarnih ciljeva. To bi podrazumevalo angažman dovoljno ljudi taman da se osigura jedna ili dve provincije - Donjeck ili Lugansk su očigledne mete sa obzirom na nivo sukoba. Male, lako naoružane jedinice mogle bi, prema Vulfu, u roku od par sati da zatvore glavne puteve i odbrane se od bilo kakvog kontra-napada. Sve Ukrajinske jedinice našle bi se opkoljenim i izolovanim. Cilj bi bio da se izbegne krvoproliće, možda uz omogućavanje referneduma, nalik krimskom. Ograničena i relativno bezbolna operacija bi bila jasan uspeh za domaće i strane političke konzumente, i izbegla bi ujedinjavanje međunarodnih mišljenja oko jačih sankcija. Opcija 3: Još od istog Naravno, Rusija bi mogla da nastavi sa onim štoi već radi, piše Vulf. - Može da nastavi da destabilizuje Ukrajinu manjim delovanjem maskiranih specijalnih jedinica tamo gde je to potrebno. Ovo može biti učinjeno sa gledištem da se potkopa kijevska vlada i da se izrežira kolaps, možda uz uspostavljanje prijateljskog režima. Može biti i uvod u secesiju. Koju god opciju Moskva da odabere, istorija nas uči da je rat uvek nepredvidiv. Još jedna vojna mudrost je da se i najbolji planovi raspadnu čim se ispali prvi metak. Izvor: Pri.org