Takođe, objašnjavajući spoljnopolitičke smernice nove vlade, premijer Vučić je između ostalog doslovno izjavio da „Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom, a to ne bi bilo ni moralno“.
Govoreći detaljno o svim segmentima ekonomije, novi premijer je rekao da Srbija pod njegovim vođstvom želi da unapređuje ekonomsku saradnju sa Rusijom i drugim zemljama, a kao primer za to je pomenuo potpunu realizaciju projekata rekonstrukcije železničkog koridora 10 iz ruskog kredita, a takođe je pred srpskom javnošću u televizijskom prenosu kazao da je za gasovod Južni tok planirano blizu 2 milijarde evra. A kada je reč o Evropskoj uniji, premijer Aleksandar Vučić je krajnje iskreno priznao da ona „nije idealna zajednica, jer i Evropska unija ima mana i problema“, ali je istovremeno, uz mišljenje da trenutno ne postoji bolje udruženje država, izrazio uverenje da bi Srbija, zbog potrebe da se modernizuje, do kraja ove decenije mogla da postane članica Unije.
Međutim, uprkos iskrenosti i dobroj nameri srpskog premijera, veliko je pitanje da li ista takva iskrenost i dobra namera postoje i sa strane Brisela, s obzirom da je po staroj izreci – za ljubav potrebno dvoje. Naime, ako se uzmu u obzir izjave visokih evropskih zvaničnika, onda bi se moglo zaključiti da tamo baš i ne čekaju Srbiju širom raširenih ruku, pri čemu je dovoljno pomenuti samo poslednju izjavu koja svedoči o tome. Dakle, istog dana kada je u Beogradu polagao zakletvu novi kabinet, objavljena je izjava Martina Šulca, sadašnjeg predsednika Evropskog parlamenta i ozbiljnog kandidata za novog predsednika Evropske komisije, u kojoj je on ocenio da „Evropska unija ne može da se proširuje beskrajno na nove članice, jer prvo mora da se preobrazi i preustroji“.
Štaviše, Šulc je još izjavio i to da je široko prihvaćen stav u mnogim krugovima Evropske unije, da Srbija u nekom vidu mora priznati nezavisnost Kosova kada dođe na prag članstva u Uniji, što samo još više pojačava utisak da briselske birokrate ne dele optimizam po pitanju brzog ulaska Srbije u tu organizaciju, pogotovo ako se ima u vidu da je novi srpski premijer u ekspozeu vrlo decidirano izjavio da neće biti priznanja Kosova. I naposletku, u obraćanju brojnim građanima sa bine na stepeništu Skupštine Srbije posle svečane sednice, premijer Vučić je upozorio „da će se pritisci na Srbiju nastavljati na razne načine“. Naravno, čim je to rekao, odmah je u vazduhu ostalo da lebdi pitanje – ko je to do sada pritiskao Srbiju i ko će je i dalje u budućnosti pritiskati?
Međutim, i bez pominjanja o kome se radi, iskustvo tokom dugog niza poslednjih godina nam govori da su pritisci na Srbiju dolazili isključivo sa Zapada, pa je to ujedno i logičan odgovor, ali čini se da postoji rešenje i za to iskušenje, s obzirom da je novoizabrani premijer Srbije zaključio da „Srbija danas može imati svoj stav povodom važnih međunarodnih pitanja“, jer kako je rekao – „imamo ponosan narod koji će umeti da štiti svoj interes“. A ako je suditi po uzvicima odobravanja koja su usledila iz mase okupljenih ljudi, onda je očigledno bio u pravu.
Izvor: Glas Rusije
