Pravda

Naime, iako zvaničnici iz srpskog ministarstva poljoprivrede redovno poručuju, kao što je to nedavno bio slučaj, kako Srbija „neće dozvoliti gajenje GMO biljaka na svojoj teritoriji“, bez obzira na odluku Evropske unije kojom je na primer dozvoljeno gajenje genetski modifikovanog kukuruza, ipak ostaje činjenica da se uvek iznova potvrđuje žalosna istina da GMO biljaka u Srbiji itekako ima. Povodom početka kontrole njiva zasejanih sojom, stručnjaci su procenili da samo genetski modifikovane soje u Srbiji ima na površini od najmanje 5.000 hektara, a pri tom je posebno poražavajuća činjenica da su kazne za njeno nedozvoljeno gajenje vrlo blage i očigledno nedovoljne. Međutim, da je moguć i sasvim drugačiji pristup tom problemu, videlo se proteklih dana u Ruskoj Federaciji, gde je tamošnji premijer Medvedev saopštio da će vlada štititi svoje građane od GMO opasnosti, te dodao da je Rusija sposobna da se hrani normalnim, običnim proizvodima, pri čemu je doslovno izjavio i ovo – „Ako se Amerikancima sviđa da se hrane sa takvim proizvodima kao što je hrana sa genetskom modifikacijom, onda neka se hrane, ali nama to nije potrebno jer mi imamo dovoljno oranica da bi upotrebljavali normalnu hranu“. A kada je reč o onoj GMO hrani i semenskom materijalu koji su se bez obzira na stroga ograničenja ipak našli na ruskom tržištu, on je obećao da će proveriti kako se to desilo i naložio da se uradi analiza i široki monitoring uz učešće najsavremenijih laboratorija. Inače, u tom smislu je još precizniji bio predsednik Putin koji je nedavno izjavio da Rusija „mora i može zabraniti GMO“, rekavši da njeno tržište i ruski građani moraju biti zaštićeni od proizvoda čija će upotreba u ishrani imati zasad još nepoznate posledice. Međutim, o kakvom velikom interesu američkih kompanija se radi da bi se u svetskim okvirima plasirali genetski modifikovani organizmi, najbolje govori podatak da prihodi koje im obezbeđuje prodaja GMO semena u današnje vreme iznose oko 50 milijardi dolara. Stoga, nije nelogično što se i u Srbiju, kako ukazuju domaći stručnjaci, genetski modifikovano seme doprema švercerskim kanalima, pa se zato svake godine, i to pogotovo u Vojvodini, Mačvi i okolini Beograda, pronalaze velike površine zasejane zabranjenim semenom. Ali zato jeste nelogično, ako se ta pojava ne suzbija na dovoljno efikasan način, koji bi garantovao potpunu sigurnost građana po njihovo zdravlje. A osnovane pretpostavke stručnjaka o hiljadama neotkrivenih hektara sa GMO kulturama, izazivaju opravdanu sumnju da je to zaista tako. Izvor: Glas Rusije