Pravda

Ona veruje da će Krim, čiji se stanovništvo referendumom održanom 16. marta, velikim većinom izjasnilo za izlazak iz sastava Ukrajine i prisajedinjenje Rusiji, ove godine masovno posećivati turisti iz najprostranije zemlje sveta. Prema rečima Jurčenko, dve trećine gostiju na Krimu proteklih godina obuhvatao je takozvani unutrašnji turistički promet, a oko 75 odsto turista tada je dolazilo iz Ukrajine, a ostatak uglavnom iz Rusije. - Mi verujemo da će ruski turisti ove godine masovno dolazati na Krim i zbog toga smatramo da ukupan broj gostiju neće biti manji od šest miliona“, precizirala je Jurčenko. Turistička sezona na Krimu otvara se zvanično 1. maja. Za posetioce koji se odluče da borave u brojnim hotelima i odmaralištima „zlatnog poluostrva“ već su najavljeni popusti od 10 do 25 odsto u odnosu na cene u punoj sezoni. Ruski premijer Dmitrij Medvedev je odmah nakon što je Moskva 18. marta zvanično prihvatila zahev Krima za ulazak u sastav Ruske Federacije, izjavio da će njegova zemlja uložiti značajna sredstva za razvoj turizma na poluostrvu koje za Rusiju ima i veliki strteški - vojni značaj. Krim je, inače, u bližoj i daljoj istoriji promenio mnogo gospodara, a za vreme carističke Rusije, kojoj je priključen 1783. godine, proglašen je za „dragulj imperijalne krune“. Vlasti bivšeg Sovjetskog saveza su 1954. godine, povodom proslave tri veka od prisajedinjenja Ukrajine Rusiji, odlučile da Krim pripoje tadašnoj Ukrajinskoj sovjetskoj republici. Takav status poluostrva prihvatilo je i rukovodstvo Rusije prilikom raspada zajedničke federalne države u jesen 1991. Sada ovo čuveno crnomorsko poluostrvo sa vrlo blagom klimom naseljava, na površini od blizu 27 hiljada kvadratnih kilometara, približno 2,3 miliona stanovnika, od koji su oko 60 odsto etnički Rusi. Izvor: Blic