Pravda

Čemu bi se danas podsmevao Nušić? - Sve što je napisao još je prepoznatljivo i živo! „Sumnjivo lice“? Nagledali smo se onih koji život posmatraju kao posed, a sve ono što ga ugrožava kao opasnost. Za njih su svi sumnjivi dok se ne dokaže suprotno. A obično se ne dokaže. „Gospođa ministarka“ je, takođe, naša današnja priča. Među nama su i ujka Vasa, zet Čeda, ćerka Danica. O Živki ministarki da ne govorimo. Rentgenski snimajući društvo i karaktere Nušić priču stavlja u određeni kontekst i tako sama realnost postaje smešna. Nepogrešivo je detektovao naš egoizam i bahatost, stav da je sve dozvoljeno zarad sopstvenog uspeha, uskogrudu malograđansku svest, pokondirenost, neobrazovanost, ambicioznu i agresivnu glupost. Kako se od toga braniti nego smehom? Sve je isto, možda je sada samo još masovnije. Zar potreba ministarke da ponovo uda svoju ćerku nije svojevrsno sponzorstvo jer je zapravo njoj, lično, stalo do položaja i uspeha? Pa „Ožalošćena porodica“ i to odsustvo svake emocije kod gladnih, pohlepnih zveri? Ako danas govorimo o korupciji, sve je zapisano kod Nušića: odsustvo etike, odgovornosti, lažna obećanja i zavođenje masa - eto „Narodnog poslanika“. Kao politički saputnik svog vremena, kako procenjujete savremeni trenutak? - Za mene više ništa nije iznenađenje. Politika je neka vrsta tanga, u njoj vrlo često imate dva koraka nazad i jedan napred. Mada, manje-više, ceo svet tako „pleše“. Možda su neki imali samo više sreće... Polako ali sigurno prošlost prestaje da ikome nešto znači. Kao da se sve svelo samo na danas. Koju lekciju nismo savladali iz prošlosti? - Nisam zagovornik priče da se istorija faktografski pamti. Svega toga ima u knjigama, danas i na internetu. Zanima me zaboravljena disciplina: kako mi to putujemo kroz život i trajanje? Šta je moj narod pre i posle mene, šta smo naučili? Verujem da je smisao u stalnom učenju. Kad poveruješ da sve znaš - život si zaustavio. LJudi koji priželjkuju autoritet u državi ili sopstvenoj porodici plaše se slobode. Ona je dinamična, ne statična. Menja se i sve što dozvoliš sebi, moraš i drugima. Moramo biti i budni, a neko nas je naučio da spavamo i ne učestvujemo u sopstvenim životima. Šta bi za nas buđenje trebalo da bude? - Ako govorimo o strategiji opstanka, buđenje nam trenutno nije preporučljivo. Idealno bi zapravo bilo kad bismo svi bili budni, a pravili se da spavamo! Stvar je, nažalost, obrnuta... Zato je svaki politički pomak dobrodošao u kome postoji ozbiljna zainteresovanost za buđenje naroda. Nažalost, nismo u situaciji da budemo u potpunom skladu sa sobom, i kada je Krim i kada je Kosovo u pitanju... Mi smo „slamka među vihorove“. Valja nam preživeti. Buđenje je trebalo da bude i vaša „plišana revolucija“. Kako sa te tačke posmatrate današnju vlast? - Šta je vlast? Ona je izazov, ne samo ambicija. Skener za ono od čega ste sastavljeni. Ako zbog vlasti izgubite sebe, onda je niste dostojni. Uvek je najvažnije pitanje šta je neka vlast uradila. LJudi obično misle na materijalna dobra, ali su dela posledica promena na nivou duha: da li imamo više vere, nade, smisla. Svako ko daje smisao svom delanju, negde taj voz gura. A „budnost“ znači - otkriti da li su u pitanju stvarne namere ili manipulacija. O kakvoj ste Srbiji vi sanjali u vreme 5. oktobra? - Zaljubio sam se u Đinđićevu viziju Srbije. Ja sam čovek tima, u politici kao i u umetnosti. Volim da ostvarujem snove. Doživeo sam politiku kao radionicu u kojoj se san može pretvoriti u javu. A onda sam sretao samo ljude koji su umesto Srbije stavljali sebe u centar tog sna. Ma šta ko mislio o Đinđiću, on nije bio takav već nepopravljivi vizionar. I politička inspiracija za one koji su sad i koji tek dolaze. Šta vas je u proteklih četrnaest godina najviše obeshrabrilo? - Ubistvo premijera. Pucanj u njega je pucanj u budućnost Srbije. Znam da bi se naljutio što nad njim lamentiram, ali zato sam se i upuštao u politiku posle njega. Nažalost, pokret „Moja Srbija“ nije imao šansu jer iza sebe nije imao nijednog tajkuna niti političku podršku. Danas više nemam vremena da se razočaram. Pozorište me je naučilo da je ljudski karakter kvarljiv... Ipak, da li biste se pod nekim okolnostima ponovo upustili u politiku? - Sa čestitim ljudima i pravim izazovima, uvek! Ako mogu bar malo da doprinesem i poguram za budućnost ove zemlje, tu sam. Samo dela govore o ljudima. Nisu više važna lična imena ili imena stranaka, samo dela! I to u najkraćem roku, što znači manje od jednog mandata. Sada vidim mozaik različitih poteza koji bi trebalo da postanu artikulisana slika. Narod je ovim izborima pokazao volju i želju da se nada, a to je veliki resurs energije. Odbacio je sve koje više ne želi da vidi na političkoj sceni i dao glas onima u kojima vidi budućnost i nadu. Narod nije za potcenjivanje, spreman je i na žrtvu samo da izađe iz močvare i stane na suvo. Dosadašnje vlasti nisu prema njemu bile poštene. Ako su u pitanju prave reforme spreman sam da doprinesem, koliko god me zdravlje i pamet služe. Uvek sam za rad, borbu i aktivno kreiranje budućnosti! Izvor: Novosti