Pravda

„Tači je kapitulirao u razgovorima sa Srbijom i nije slučajno da tribunal dolazi upravo nakon te kapitulacije. Tači može da zaustavi tribunal, ali misli da će u tribunal otići njegovi drugovi, a ne on, pa zbog toga nije zainteresovan da ga zaustavi. Tači laže i svi znamo da laže da nije bio u ratu. Bio je na teritorijama koje je nadgledala OVK”, poručio je Albin Kurti. Visoko pozicioniranje nekadašnjih perjanica OVK u hijerarhiji današnjeg Kosova nije sporno, a prištinskom rukovodstvu etikete o povezanosti sa mafijaškim strukturama sve češće lepe i istaknuti evropski političari. Sve to upućuje da će „novi” Haški tribunal, sa fokusom na zločine na Kosovu od 1998. do 2000, ukoliko bude osnovan, biti odlučniji u namirivanju hipoteke za zločine nad Srbima. Biće, doduše, i izuzetaka: već se spekuliše da će iz krivičnog pretresa koji će se baviti zločinima 1998–2000. biti izuzeta nepočinstva počinjena na Kosovu za vreme NATO bombardovanja 1999. U suprotnom bi procesi morali da se dotaknu i uloge NATO-a u sadejstvu sa OVK. Realniji je ipak scenario po kojem će se, kao u slučaju Haškog tribunala, „zaobići” svaka odgovornost alijanse za zločine prilikom bombardovanja SRJ. Mogućnost podizanja optužnice protiv NATO-a spominjala je i nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte, što je izazvalo oštru reakciju Vašingtona. Albin Kurti kaže da ga ne brine preuranjena izborna kampanja Hašima Tačija. Da izvođenje pred lice pravde pripadnika OVK zbog pritisaka i zastrašivanja svedoka nije nimalo lak zadatak, videlo se još na suđenjima u Haškom tribunalu. Svedoci su listom poricali zločine OVK, a samo bi se poneki „izleteo” i ispričao kako stoje stvari. Često se prepričava slučaj svedoka koji je najpre u haškoj sudnici kategorički poricao prisustvo OVK u njegovom selu, da bi kasnije u unakrsnom ispitivanju odao da su seljani hranili i oblačili tri stotine boraca OVK. Ili kada je jedna svedokinja najpre priznala da joj je muž bio borac OVK, da bi potom kategorički tvrdila da je ubijen kao civil. Dosadašnja praksa Haškog tribunala zabrinjava i kada se ima u vidu da je nekadašnji komandant OVK u području Dečana Ramuš Haradinaj oslobođen krivice za zločine nad civilima na zapadu Kosova 1998. godine. Oslobođeni su i njegovi saradnici Idriz Baljaj, vođa specijalne jedinice u OVK i LJah Brahimaj, komandant logora u Jablanici, koji su bili optuženi za ubistva, okrutno postupanje i nehumane postupke, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja u improvizovanom zarobljeničkom logoru OVK u selu Jablanica. Da li će u „novom” Haškom tribunalu pripadnicima OVK biti strože suđeno, još je prerano govoriti. Uspeh postupaka zavisiće od svedoka, kojim se mora osigurati zaštita. Zastrašivanje i ubijanje svedoka u slučaju Haradinaja i njegovih kompanjona razlozi su u korist osnivanja tribunala u Hagu, a ne u Prištini. Zločinima počinjenim od strane OVK bavili su se malobrojni zapadni mediji. Retki su primeri poput američkog novinara Krisa Hedžisa, koji je još 1999. u opširnom eseju u časopisu „Forin afers” pisao o finansiranju OVK i bizarnoj ideološkoj podeljenosti organizacije „sa primesama fašizma, sa jedne strane, i dodacima komunizma, sa druge”. „Nastanak ove militantne naoružane grupe zamaglio je nade da bi čak i kompromisni sporazum sa Beogradom mogao da bude uspešno primenjen. Ohrabren martovskim NATO bombardovanjem srpske vojske, OVK će voditi dugotrajni gerilski rat u srpskoj pokrajini koji bi mogao zapaliti širi rat u susednoj Makedoniji i Albaniji, a u koji bi potencijalno mogle biti uvučene i Grčka i Bugarska. OVK ne prihvata kompromise u svom zahtevu za nezavisnost Kosova sada i kasnije za veliku Albaniju.” Pristup prema OVK takođe se s vremenom menjao u zapadnim medijima i javnom mnjenju. Još 1998. je specijalni američki izaslanik za Balkan Robert Gelbard izjavio da je OVK „bez dileme teroristička grupa” i dodao da SAD „snažno osuđuju terorističke aktivnosti na Kosovu”. Kada su, međutim, na suđenju Slobodanu Miloševiću njegovi saradnici tvrdili da je delovanje OVK bilo sporadično i terorističko, sudije su procenile da je OVK bila ozbiljna oružana grupacija, sve sa komandnim kadrom i strukturom. Izvor: Politika (Dragan Vukotić)