Pravda

Na istraživački tekst američkih novinara u kome se navodi da je Vašington preko svoje Agencije za međunarodni razvoj (Usaid) finansirao i organizovao „kubanski Tviter” sa ciljem da ojača opoziciju i svrgne komunističku vlast na Kubi, Bela kuća je odgovorila u roku od nekoliko časova. Otkriće Asošijeted presa (AP), potkrepljeno stotinama dokumenata i mnogobrojnim intervjuima, objavljeno je pre dva dana ujutru, a već po podne po američkom vremenu reagovao je portparol Bele kuće DŽej Karni tako što nije u potpunosti ni demantovao, ali ni potvrdio iznete podatke. Karni je za sporni program Usaida rekao da nije bio tajan i da nije uključivao obaveštajne poslove, ali da je rađen „u diskreciji”. „To je bio uobičajeni program pomoći za razvoj”, tvrdi on i dodaje da je diskrecija bila neophodna kako bi se u autoritarnom okruženju zaštitili ljudi koji u njemu učestvuju. Novinari AP tvrde upravo suprotno, da je program „kubanskog Tvitera”, društvene mreže koja omogućava brze tekstualne poruke preko mobilnih telefona, osmišljen sa ciljem da ubrza okupljanje opozicionih snaga na Kubi i da se masovnim protestima oslabi i svrgne Kastrov režim. Uzor za ovakva opoziciona okupljanja bili su Iran, Filipini i Moldavija. Američki novinari takođe otkrivaju da su „preduzete mere kako bi se sakrila prava priroda i cilj novonastale kubanske društvene mreže” i da je novac za taj projekat išao preko nekih banaka sa Kajmanskih ostrva, kako bi mu se zabašurio pravi trag koji vodi do Vašingtona. Citiraju se čak i uputstva šefova Usaida da se za „kubanski Tviter” naprave „lažni reklamni plakati, koji bi upućivali da se radi o komercijalnoj kompaniji”. Bela kuća, međutim, tvrdi da program nije imao za cilj da Kubance uvuče u „opozicione delatnosti, bez njihovog znanja”, dok se u tekstu AP-a podvlači kako je Usaid skupljao lične podatke Kubanaca koji su učestvovali u tekstualnim komunikacijama, kako bi, kad za to dođe vreme, Vašington sa njima kontaktirao i pomogao im da svrgnu režim. I druge zemlje, među kojima su Španija, Irska, Velika Britanija, ali i Nikaragva, Kostarika i Kajmanska ostrva, bile su upletene u ovaj poduhvat, prema podacima AP-a, koji dodaje da one „možda nisu ni znale o čemu je reč”. Projekat Usaida radio je više od dve godine i privukao 40.000 kubanskih sledbenika, da bi se potom bez objašnjenja ugasio, navodi AP. Na ideju da otpočne sa programom uzbunjivanja i organizovanja kubanskih nezadovoljnika, Vašington je, prema AP-u, došao kada je uspeo da se preko „ključnog kontakta” u „Kubaselu” (državnom kubanskom mobilnom provajderu) dokopa brojeva mobilnih telefona pola miliona Kubanaca. Ti brojevi dati su besplatno Usaidu. Kreatori „Zun zunea” (ime društvene mreže dato po cvrkutu kubanske ptice srodne kolibriju) na početku su privlačili Kubance puštajući aktuelne poruke o muzici, sportu ili kretanju uragana... Kada se dovoljan broj Kubanaca prikačio za ove vesti, koje su emitovane van kubanske državne kontrole, mreža je postala interaktivna i korisnicima mobilnih telefona je omogućeno da preko nje odašilju i primaju političke poruke. Ovoga puta, zvanična Havana reagovala je tek pošto je sačekala da Bela kuća svojoj javnosti objasni kakvim se sve „diskretnim” projektima bavi Američka agencija za razvoj. Havana zahteva od SAD da prestanu sa ilegalnim i subverzivnim akcijama protiv Kube, koje „osuđuje narod Kube i međunarodno javno mnjenje” Nova razmena oštrih reči dolazi u trenutku kada u najbližem kubanskom okruženju, Venecueli, traju protesti protiv vlade Nikolasa Madura, naslednika Uga Čavesa, i najbližeg kubanskog saveznika. Maduro optužuje SAD da stoje iza opozicionih mitinga, kako bi ga svrgnuli sa vlasti i dokopali se ogromnih venecuelanskih naftnih rezervi. SAD to demantuju i pozivaju Madura da prestane sa prekomernom upotrebom sile i pusti iz zatvora lidere protesta. Poređenja sa ukrajinskim scenarijom ne manjkaju. Iskusni stratezi, međutim, procenjuju da Vašingtonu ne odgovara dalje zahlađivanje odnosa sa Kubom, niti približavanje novog hladnog rata u njen komšiluk. Otkrića AP-a o tome kako je Amerika spremala „kubansko proleće” dolaze u vreme otopljavanja odnosa između SAD i Kube. SAD su ublažile sankcije, mnogi američki biznismeni putuju u Kubu kako bi ispitali teren za investicije, a Havana je nedavno donela niz zakonskih mera kako bi privukla strani kapital. Uporedo, povećava se broj korisnika mobilnih telefona, dok je do interneta danas nešto lakše doći nego ranije. Korišćenje interneta i dalje je za kubanska primanja vrlo skupo. Originalno u najnovijoj baražnoj vatri između Vašingtona i Havane jeste to što su je podstakli američki novinari, koji su se stavili na stranu Kube u ovom slučaju. Time su Belu kuću naterali da američkoj javnosti objasni o čemu je zapravo reč i na šta odlaze pare od poreskih obveznika. Izvor: Politika (Zorana Šuvaković)