Pravda

Kako da ozlovoljimo Kubance, pitao se u tajnoj depeši Vašingtonu američki diplomata Lester Malori, koji je službovao u Havani. NJegov odgovor je da ih treba unesrećiti ekonomskim teškoćama i „oni će omrznuti Kastra”. Depeša je poslata u aprilu 1960. godine. Pedeset i četiri godine kasnije, rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o hitnom ukidanju američkog embarga prema Kubi podržavaju gotovo jednoglasno sve članice UN (sem SAD i Izraela), ali je obruč još na snazi. A Kastro na vlasti. Brat Raul zamenio je Fidela Kastra, koji se zbog bolesti pre nekoliko godina povukao sa čela zemlje, a ne zbog toga što je američki recept dao rezultate. Najnovije otkriće da je Američka agencija za međunarodni razvoj (Usaid) osmislila i finansirala stvaranje lažne društvene mreže –„kubanskog Tvitera”, kako bi preko telefonskih tekstualnih poruka kubanska opozicija postala organizovanija, a protesti masovniji, što bi na kraju dovelo do podrivanja i svrgavanja Kastrove vlasti, pokazuje koliko su duboke zablude Vašingtona kad govori da pomaže drugim zemljama da se „razviju”. Na stranu što je i američka javnost nezadovoljna, jer je samo u ovaj projekat, preko fiktivnih kompanija i stranih banaka, iz njihovih džepova izvučeno više od milion dolara, a „kubanski Tviter” je radio dve godine i onda je naglo nestao, bez ikakvih rezultata. Američke novinare i pojedine senatore brine to što se neadekvatnim projektima potcenjuju i strani i domaći faktori i što SAD sopstvenim parama ruše svoj međunarodni kredibilitet.

Ovo nije prvi udes Usaida, bar kada je reč o Kubi. Gotovo svih 72 miliona dolara, uloženih za razvoj civilnog društva u Kubi, utrošeno je na projekte bez nadzora, kako je pre neku godinu utvrdila komisija za proveru računa u Vašingtonu. Poznato je već kako je jedna kompanija u Majamiju pare namenjene za pomoć Kubi potrošila na belgijske čokolade, kašmirske džempere, kožne mantile, igrice...

Kakvu to uslugu pruža Usaid opozicionim grupama na samoj Kubi? Diskredituje ih ne samo pred vlastima već i u domaćoj javnosti. Rusija je pre dve godine izbacila Usaid iz zemlje pod optužbom da se agencija finansijskim grantovima mešala u političke procese u toj zemlji. Bolivija, pa potom Ekvador isterali su Američku agenciju za međunarodni razvoj jer je podsticala nemire, umesto da pruža pomoć. Na sve ove slučajeve osvrće se „Vašington post” uz konstataciju da „kubanski Tviter” s pravom podgreva sumnje da ova agencija tajno podstiče zavere protiv legitimnih vlada u svetu. Zvaničnici u Havani tvrde da je CIA za pola veka 600 puta pokušala da ubije Fidela Kastra. Neki od ovih bezuspešnih ataka na život kubanskog lidera potvrđeni su kada je obelodanjen deo tajnih dokumenata CIA. Vašington je imao plan da ubaci eksploziv u Kastrovu cigaru i da ga tako uništi. Postojala je ideja da se posebnim delovanjem otrova ubačenim preko odela učini da Kastru otpadne brada usred jednog od njegovih govora.

„Da na olimpijadi postoji disciplina izbegavanja atentata, sigurno bih osvojio više zlatnih medalja”, rekao je jednom Fidel Kastro, zbijajući šale sa neuspešnim planovima Vašingtona.

Evo, sada, prešlo se na „meku silu” preko tekstualnih poruka na mobilnim telefonima. Usaid sada kaže da je cilj bio da se Kubancima „otvore oči” i da im se pruži pristup nezavisnim informacijama. Ali kako nezavisno informisanje može da se očekuje od tajnog projekta koji finansira Vašington? Na to pitanje koje je postavio američki novinar Stejt departmentu, portparolka nije umela da odgovori. Mnogi analitičari danas ističu da je strategija Agencije za međunarodni razvoj pogrešna i da često podstiče još brži rast antiamerikanizma širom sveta, uprkos milijardama koje se troše. Braća Kastro su živi primer. Nadživeli su desetak američkih administracija i predsednika, a sva je prilika da će i Vašington, najzad ukinuti embargo, koji poslednjih godina polako omekšava. Valjda je 54 godina dovoljno dugo da se shvati kako sankcije izazivaju samo još veći otpor prema Americi. Izvor: Politika (Zorana Šuvaković)