Pravda

Među bivšim jugoslovenskim republikama, ispred Srbije je na toj listi samo Slovenija, dok su iza nje Crna Gora, Hrvatska, Kosovo koje je rangirano odvojeno od Srbije, Bosna i Hercegovina i Makedonija. U vrhu rang liste po slobodi medija su Švedska, Norveška, Holandija i finska, u stopu ih prate Belgija, Švajcarska i Luksemburg, dok je na samom dnu Severna Koreja, iza Turkmenistana, Uzbekistana i Eritreje. Opadanje slobode medija u svetu delimično je rezultat značajnog nazadovanja u nekoliko država Bliskog istoka, uključujući Egipat, Libiju i Jordan, kao i zapaženog pada u Turskoj, Ukrajini i mnogim zemljama na istoku Afrike, ali i pogoršanog i relativno otvorenog medijskog okruženja u SAD, objašnjava se u izveštaju. Uz konstataciju da tek svaka sedma osoba živi u zemlji sa "slobodnom" štampom, "fridom haus" navodi da su, uprkos pozitivnom razvoju događaja na tom planu u izvesnom broju zemalja, pre svega u supsaharskoj Africi, u svim drugim regionima zabeležene dominantne tendencije nazadovanja. To znači, navodi se u izveštaju, da samo 14 odsto svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima je izveštavanje o političkim događajima adekvatno, bezbednost novinara zagarantovana, mešanje države u medijska pitanja minimalno, a štampa nije podvrgnuta bilo kakvim neprimerenim pravnim ili ekonomskim pritiscima. Kriterijumi na osnovu kojih ova organizacija rangira zemlje po stepenu slobode medija sa poenima od nula (najslobodnije) do 100 (najmanje slobodne) su pravno, političko i ekonomsko okruženje. U najnovijem izdanju godišnjeg izveštaja, koji "fridom haus" objavljuje od 1980. godine, zaključuje se da je prošlogodišnji pad slobode medija u svetu uzrokovan pokušajima vlada, naročito u autoritarnim državama ili polarizovanim političkim okruženjima, da kontrolišu sadržinu vesti, kao i ograničenjima za strane izveštače ili za objavljivanje vesti i korišćenje društvenih mreža. Pored toga, sloboda štampe u nekim zemljama ugrožena je uticajem privatnih vlasnika, pre svega onih koji imaju bliske veze sa vladama ili vladajućim partijama, a koji menjaju uredničke stanove ili otpuštaju osoblje nakon što objave nezavisne vesti. Ovi faktori su bili ključni za većinu zabeleženih padova slobodnog novinarstva u prošloj godini, kao i za prelazak sa delimično slobodnog na neslobodan status u Libiji, Južnom Sudanu, Turskoj, Ukrajini i Zambiji. Značajno opadanje je registrovano u Crnoj Gori, Centralnoafričkoj Republici, Egiptu, Grčkoj, Jordanu, Keniji, Mozambiku, Tanzaniji i Ugandi, navodi se u dokumentu. Crna Gora je na rang listi po slobodi medija nešto pala, jer je prošle godine imala 36, a ove 39 bodova, što je rezultat neprijateljske zvanične retorike u pogledu štampe i nekažnjivosti za napade na novinare, konstatuje "fridom haus". Pored toga, uticajne autoritarne sile kao što su Kina i Rusija nastavile su da strogo kontrolišu osnovne štampane i eletronske medije, pokušavajući istovremeno da kontrolišu i nezavisnije stavove izražene bilo u sferi blogova ili stranih novinskih izvora. Čak ni otvorenija medijska okruženja nisu imuna na pritiske na slobodu štampe, navodi američka nevladina organizacija, uz zaključak da je prošle godine zabeležen najveći pad slobode medija u protekloj deceniji u SAD, usled pokušaja vlade da kontroliše informisanje o pitanjima nacionalne bezbednosti. Izvor: Tanju