Pravda

“Od dana Spartaka (Vajshaupta), preko Karla Marksa pa sve do ovih dana Trockog, Bele Kuna, Roze Luksemburg i Eme Goldman, zavera širokih razmera koja teži razaranju civilizacije i uspostavljanju rekonstruktivnog društva na bazi zaustavljenog razvoja, namerne zlobe i nemajućeg jedinstva – neprestano raste. Ta zavera je odigrala sasvim prepoznatljivu ulogu u tragediji Francuske revolucije. Bila je glavni podstrekač svakog subverzivnog pokreta tokom 19. veka. I, konačno, ova banda čudnovatih ličnosti iz podzemlja velikih gradova Evrope i Amerike čvrsto je zgrabila ruski narod i praktično postala neograničeni gospodar ogromne imperije“. Spartak je bio pseudonim za Adama Vajshaupta, osnivača Iluminata. Za Karla Marksa i dan-danas važi da je (bio) otac komunizma. U ovom tekstu Čerčil povezuje u jedan istorijski kontinuirani niz: Vajshaupta i Iluminate iz 1776. sa komunistima Karla Marksa iz 1848. i ruskim boljševicima iz 1917. godine. NJegov je zaključak bio da im je zajednički cilj bio “razaranje civilizacije“. Drugim rečima, Čerčil tvrdi da im je namera bila uspostavljanje “Novog svetskog poretka“. I sami Vajshaupt je otvoreno pisao: “Velika snaga našeg Reda leži u njegovoj tajnosti; neka se nikada ne pojavi na bilo kom mestu pod svojim pravim imenom, već uvek pod tuđim i sa drugim zvanjem“. A gde prikriva svoj Red? O tome sam kaže: “Ništa nam ne pogoduje bolje od tri najniža stupnja slobodnog zidarstva: javnost je na njih naviknuta, malo od njih očekuje i stoga na njih ne obraća pažnju“. Dalje Vajshaupt kaže: “Pravi cilj Reda je da vlada svetom. Da bi ovo postigao Redu je neophodno da uništi sve vere, zbaci sve vlade i ukine privatnu svojinu“. Vek kasnije, 1876. godine, bavarske vlasti otkrile su postojanje Reda (Iluminata). U izveštaju koji je tom prilikom sačinjen kaže se: “… jasni cilj ovoga Reda bio je ukidanje Hrišćanstva i zbacivanje svih civilinih vlasti“. Ali, pitaće neko, kakave veze sve ovo ima sa Praznikom rada, Prvim majem? Adam Vajshaupt je svoju organizaciju, Iluminate, osnovao upravo na ovaj datum 1776. godine. Bio je to praznični dan. Praznik je bio u čast Sunca! Stari, paganski praznik iz epohe rimske imperije. Zašto je Vajshaupt izabrao baš ovaj dan i ovaj “praznik“? Istorija nedvosmisleno svedoči da je rimski imperator Dioklecijan (284-305) bio, zasigurno, najsuroviji gonitelj Hrišćana. Godine 303. on obznanjuje edikt o jednobraznoj veri u Carstvu koju Hrišćani ne prihvataju. Za tu neposlušnost, nelojalnost Imperiji, bivaju surovo kažnjeni oduzimanjem javnih i privatnih poseda, zabranom okupljanja, rušenjem crkava, uništavanjem svetih spisa… Plaćeno je, po nekima, cenom od čak stotinu hiljada života. Godine 305., dana 01. maja, Dioklecijan se razboleo i abdicirao. Gonjenja Hrišćana su se naglo smanjila da bi 313. godine car Konstantin Milanskim ediktom proglasio Hrišćanstvo državnom religijom. Vajshaupt (koji je bio profesor kanonskog prava na ingolštatskom univerzitetu u Nemačkoj) je znao za ovaj datum. NJegova je odluka bila da nastavi tamo gde je Dioklecijan stao 1400 godina ranije. Cilj Iluminata bio je: “čovek savršen kao bog – bez Boga“. Komunizam, koji je na velika vrata u naše društvo i naš narod uveo i u svest i naviku duboko penetrirao ovaj “praznik“, imao je samo jedan cilj: raj na zemlji, raj bez Boga! No, vratimo se još jednoj istini izrečenoj ustima Adama Vajshaupta: “Nikada nisam mislio da ću biti osnivač nove religije“. Antihrišćanske, zaključujemo mi. A sada, “srećan“ vam Praznik rada, pravoslavni Srbi i Srpkinje! Prvi maj slovi za praznik rada sa neizbežnim prvomajskim urankom. „U pagansko vreme, keltski festival Beltane izvorno se slavio prvog maja. Podrazumevao je pijanku i ples oko kipa falusa (muški polni organ). Kada je Evropa uvela hrišćanstvo, falus je zamenjen majskim drvetom“. Stari pagani su služili božanstvu Valu ili Velfegoru, kog Sveto pismo označava kao najodvratniji bezbožni kult u kojem su prinošene ljudske žrtve (deca). Zbog toga je božanski bes pao na one koji su se odali takvom služenju đavolu, pa Bog kaže drevnom Izrailju: „Oči su vaše videle ono što učini Gospod s Velfegorom; Gospod, Bog tvoj istrebi između tebe svakoga čoveka koji pođe za Velfegorom. A vi koji se držite Gospoda, Boga svoga, vi ste danas svi živi“ (Knjiga peta 4:3). „Beltane“ je galsko ime za mesec maj i praznovanje koje se odigravalo prvog maja. Koliko je ta drevna praksa slična današnjoj vidi se iz sledećeg opisa: „… mladi su se okupljali ujutro 1. maja, od stabla sekli okrugli sto… palili vatru i spravljali obrok u vidu pudinga od jaja i mleka. Mesili su ovseni kolač i pekli ga na užarenom pepelu na kamenju…“ Od imena drevnog keltskog festivala „Beltane“ potiče naziv feničanskog božanstva Bala (Baal, Val). Majsko drvo koje se očuvalo u folkloru današnjih potomaka galskih naroda odražava sliku muškog polnog uda iz drevnih paganskih obreda. Hitler je znao simboliku i značenje prvomajskog „praznika“. Upravo zato je odabrao da svoj život žrtvuje mračnim silama kojima je posvetio političku karijeru i razorni uticaj svoje đavolske ličnosti, o čemu piše Brenan u knjizi Okultni rajh: „Čitajući o tim poslednjim danima teško se možemo odupreti utisku da je Hitler čekao određeni čas… Ako je nama običnim smrtnicima jedan dan izgledao podoban kao bilo koji drugi, tako nije bilo u Hitlerovom slučaju. On je odlučio o svom času i bio rešen da ga čeka, makar pao u ruke Rusima. Čas njegove smrti je morao da nastupi u trenutku koji je odredio – ni pre ni posle. Datum je 30. april. Mračni posvećenik je ostao veran svom mračnom „vjeruju“ do samog kraja, pa je čak i dan njegove smrti morao da bude žrtva silama Tame – 30. april je od davnina praznik Beltane, dan uoči Valpurgijske noći. To je jedan od najvažnijih, ako ne najvažniji datum u satanističkom kalendaru“. Ž. M. Slavinski u Kratkoj enciklopediji parapsihologije i hermetizma definiše „Valpurgijsku noć (nordijski i tevtonski): Noć uoči majskog dana kada se održava veštičji Sabat na Brokenu ili nekoj drugoj visokoj planini“. Datum 1. maj nosi još jedno istorijsko svedočanstvo. „Prvog maja 1776. godine – na dan jednog od najvećih satanističkih praznika – počela je nova etapa u istoriji Rimokatoličke crkve, faza koja će odjekivati širom sveta u decenijama koje su usledile. Tada je nemački jezuita doktor Adam Vajshaupt osnovao tajno revolucionarno društvo po imenu… Red Iluminata (sa sedištem na bavarskom Univerzitetu Ingolštad), ustrojen po modelu jezuitskog reda… datum kada su Iluminati lansirali svoju kampanju izgleda da ima okultno značenje pošto je 1. maj satanistički sveti sabat po imenu „Beltan“ (Beltaine) – jedna od najvažnijih noći u satanističkom kalendaru kada je obavezno prineti ljudsku žrtvu sa ciljem da se izvrgne ruglu smrt Isusa Hrista“. Vikipedija navodi da su Beltan i Samhain završni datumi građanske (civilne) godine u Irskoj. U odrednici „Samhain“ Vikipedija kaže da je to izraz iz keltskog kalendara za praznik o završetku letnje žetve koji se održao do danas u rimokatoličkoj tradiciji kao „Svi sveti“ (Dan mrtvih), u sekularnoj svetkovini kao „Noć veštica (Halovin)“, kao i u folklornim običajima nekih naroda. Pomenute svetkovine „slave razne vrste neopagana“, a zbog sličnosti se dva praznika oslanjaju jedan na drugi. Noć veštica su izvorno slavili Druidi u čast velikog boga mrtvih Šamhaina čiji je praznik 1. novembar piše Ralf Linton u knjizi Noć veštica tokom dvadeset vekova. Enciklopedija Britanika navodi da se još ponegde u Irskoj 31. oktobar naziva OIDHCH SHAMHNA (bdenje Šamhaina, gospodara mrtvih starih Druida). Rimljani su preuzeli taj običaj, dodali mu neka svoja obeležja i slavili ga u čast Pomona. Rut Keli u svom delu Noć veštica piše da su sveštenici paganskih Druida učili da besmrtna duša prilikom smrti prelazi u drugo telo. Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra) gospodar smrti okuplja duše umrlih i određuje koji oblik života da nastane u narednih 12 meseci. Noć veštica uoči 1. novembra predstavlja večernju proslavu velikog dana posvećenog sotoni. Šamhain starih Druida je bog smrti. Iz paganskih običaja potiče Noć veštica i 1. maj, dva srodna praznika sotoni u čast. Iako se „Dan rada“ slavi neradno, onaj kome je posvećen radi punom parom preko zabluda koje su se u ukorenile u vreme bezbožne komunističke propagande. Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti. (Priče 17:22) (Činjenice za ovaj tekst uzete su iz knjige “Novi svetski poredak“, autora Ralfa Epersona). Izvor: Vaseljenska TV