Pravda

List postavlja pitanje "šta će ostatiti od Ukrajine" ako se uz Donbas i druga industrijska razvijena oblast, Lugansk, gde je juče takođe organizovano referendumskog izjašnjavanje građana, otcepi i tako zemlju liši više od 15 odsto sadašnjeg ekonomskog potencijala. U Donbasu se, inače, nalaze vodeća ukrajinska preduzeća za vađenje najkvalitetnijih vrasta uglja, kao i velike kompanije hemijskog kompleksa i metalurgije, ali i vrlo značajana postrojenja za izradu raznih vrasta naoružanja, komponenti za kosmičke rakete, brodogradnju... Donbas je prema udelu u bruto nacionalnom proizvodu (BDP) Ukrajine ostvarenom u 2012. godini bio na drugom mestu u zemlju, odmah iza prestonice Kijeva, sa učešćem od 11,7 odsto, ili izraženo u nacinalnoj valuti - 170,8 milijardi grivni (američki dolar trenutno vredi oko 12 grivni). Luganska oblast je pre dve godine u ukrajinskom BDP-u imala udeo od četiri odsto, ili priblično 58,8 milijardi grivni, ističe "Svobodnaja presa", uz napomenu da i u regionu dvomilionskog Harkova veliki broj građana želi da dobije federalni status u odnosu na centralnu vlast u Kijevu. Ruski ekonomista i politikolog Nikita Maslenikov uveren je da će se Ukrajina, u slučaju otcepljenja Donbasa i Luganska, suočiti "sa pravom ekonomskom katastrofom". Čak i u slučaju da obe oblasti ostanu lojalne Kijevu, a zatim se uspešno obave i predsednički izbori zakazani za 25. maj, a krediti MMf-a pristignu u punom obimu, ukrajinsku privredu ove godine očekuje veliki pad, uveren je Malenikov. Prema računici ukrajinskih ekonomista, inflacija u njihovoj zemlji ove godine, usled 50-procentnog pada kursa grivne i drugih nepovoljnih kretanja, neće biti ispod 15 do 16 odsto, a istovremeno se prognozira pad privredne aktivnosti od pet do deset procenata. MMf je, inače, 30. aprila odobrio Ukrajini dvogodišnji stabilizacioni kredit od 17,1 milijardi dinara. Polovinom prošle sedmice 3,2 milijarde dolara od te sume je postalo operativno, dok će dalja realizacija aranžmana biti pod velikim znakom pitanja ako se situacija u pobunjenim jugoistočnim oblastima zemlje brzo ne stabilizuje.

Predstavnici MMf-a su, naime, već stavili do znanja da Kijev lako može ostati bez preostalog dela stabilizacionog zajma fonda ako se ne obuzdaju pobunjene oblasti na jugoistoku zemlje, imajući u vidu da se samo u regionu Donbasa, Luganska i Harkova stvara oko 21 odsto ukrajinskog BDP-a, kao i više od 30 procenata ukupne industrijske proizvodnje.

Cepanje zemlje i odlazak iz njenog sastava najrazvijenijih delova dovodi u pitanje sposobnost vlasti u Kijevu da uredno servisiraju tekuće i buduće zajmove. Samo u ovoj godini Ukrajina bi trebalo da stranim poveriocima isplati više od sedam milijardi dolara prispelih obaveza. Ekonomski kolaps Ukrajine može, prema oceni stručnjaka, da izazove vrlo negativne posledice i na većinu zemalja centralne i istočne Evrope, a postoji realna opasnost da se loše odrzai i na privredu evrozone koja je tek ove godine počela polako da izlazi iz kriznog stanja. Direktor Centra za politikološka istraživanja finansijskog univerziteta pri vladi Ruske federacije, Pavel Salin, podseća da se Ukrajina u sovjetsko vreme delila, kad je reč o ekonomiji, na tri teritorije - jugoistok sa osam industrijskih oblasti poznatnih i pod starim imenom Novorusija, zatim centralnu oblast u kojoj se nalaze najbolja žitorodna polja zemlje, kao i zapadni region u kome je privredne akitvnost oduvek bila najslabija.

Salin kaže da ukoliko se Donbas i Lugansk otcepe, to će biti samo početak procesa koji bi lako mogao da zahvati još šest "samodostatnih regiona" Novorusije, a to su, pored već pomenute Harkovske oblasti, i industrijski razvijene oblasti sa centrima u Odesi, Zaporožju, Dnjepropetrovsku, Nikolajvsku i Hersonu.

Svih osam navedenih oblasti su ekonomski veoma povezane sa partnerima iz Rusije, ne samo kad je u pitanju snabdevanje gasom i drugim vitalnim energentima, već još više zbog plasmana svojih proizvoda - raznih mašina, delova za kosmičke rakete, avionskih motora, osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Zapad, uključujući Evropsku uniju, nije zainteresovan za uvoz tih proizvoda iz Ukrajine, pa je to veoma jak razlog zbog koga i mnogi žitelji i zaposleni u navedenim i nekim drugim delovima zemlje ne žele da prekidaju tesne poslovne i sve druge veze sa Rusijom, zaključuje Salin. Izvor: Tanjug