Pravda

- NJegoš, kojeg je teško uporediti sa bilo kojim književnim stvaraocem, dao je najveću meru, i najveći cilj je postavio srpskoj književnoj reči, a tek pojedini tu meru zaista i dostižu. Uvereni smo da je Danojlić već odavno ušao u svetlu i osvećenu NJegoševu orbitu, i da se odavno u njoj nastanio potpuno zasluženo - kazao je vladika Joanikije uručujući nagradu. U obrazloženju žirija navodi se da Danojlić živo pokazuje da lirika i dalje opstaje kao divljenje stvorenom, da je poezija i dalje oštar glas pobunjenika, kao i oblik pomnog mišljenja sveta i vremena. Predsednik žirija prof. dr Jovan Delić kazao je da je Danojlić "Evropljanin kakvog nemamo: znalac svetskih jezika, strastveni čitalac na stranim jezicima i prevodilac velike poezije na tim jezicima." - Preko njega smo zavoleli ne samo francusku poeziju, već i Brodskog, starog Katula, Ezru Paunda, Šekspira i zemlju Irsku - rekao je Delić. Književnik Milutin Mićović je postavio pitanje gde je mesto srpskim pesnicima, koji su došli posle NJegoša. - Ako NJegoš jedan obuhvata svo srpsko pesništvo nastalo posle njega, a svo srpsko pesništvo ne može da obuhvati NJegoša, onda uviđamo neke realne odnose. Ako je NJegoš i danas najaktuelniji srpski pesnik, onda je normalno zapitati se koju realnu snagu ima naše savremeno pesništvo u životu naroda. U obraćanju posle dodele nagrade, Milovan Danojlić se prisetio pisma jedne zemljakinje, izbegle u Kaliforniju, u kom mu je čestitala za nagradu i pitala šta znači reč "izviiskra". - I zaista, ta neobična kovanica zbuniće ponekog i u Černoj Gori, pa kako ne bi izbeglicu u Kaliforniji. NJome je veliki pesnik nazvao spev koji nam je danas poznat kao "Gorski vijenac". Ima iskri i iskri, neke planu i zgasnu, a druge se izviju visoko i daleko do neba. Bez snažnog udara pesnika gromovnika ta iskra u "kam očajava" - poručio je Danojlić. Izvor: Novosti