Pravda

9. maja, na dan najvećeg ruskog praznika, Dana Pobede, policija u Budvi je privela dvadeset ruskih državljana koji su u koloni od devet automobila, sa zvukom sirene i ruskim zastavama, kružili gradom, proslavljajući ovaj veliki datum. Policija je privela ruske državljane zbog „kršenja Zakona o javnom redu i miru, odnosno isticanja zastave druge države na javnom mestu“. Interesantno da, npr. niko ne pravi problem kada Albanci proslavljaju Dan Zastave, kada se mogu videti, tako reći, na svakom ćošku zastava ove susedne zemlje. Isto tako, ni zastava Hrvatske nije na smetnji. Ali ruska trobojka... Prof. dr Žarko Leković sa Istorijskog instituta u Crnoj Gori podsetio je na jedan događaj od pre 200 godina.

1806. godine, dva dana posle povlačenja austrijske vojske iz Boke, crnogorski mitropolit Petar I na zboru u Savini, predao je ruske barjake gradskim kapetanima koji se zalepršaše po svim gradovima Boke. Blagosiljajući ove bajrake mitropolit je naglasio da je ruska zastava bratska zastava koja nas ispunjava nekim neopisivim ponosom i veličinom pa nam se čini da nema te sile koja bi nam mogla nametnuti svoju volju.„Sa kime je Rusija sa time je i bog i niko nam neće moći nauditi."

Da ni takvo takmičenje kao što je Evrovizija ne može proći bez političke konotacije, pokazalo je i glasanje Crne Gore. Dok je crnogorska publika dala 12 poena predstavnicama Rusije, „stručni žiri" je uspeo da koriguje gledaoce, kako Rusija od Crne Gore ne bi dobila ni jedan glas. Ovaj skandal je najočitiji primer antirurske politike aktuelne crnogorske vlasti.

Neprijatnost je doživela i delegacija ruskog fonda "Oka" koji je organizovao posetu delegacije Sankt-Peterburške duhovne akademije i hora Crnoj Gori, kao i prevoz poklona SPC - ikone Bogorodice Tihvinske.

I pored prisustva svih potrebnih dozvola i dokumenata, nije se mogao izbeći incident na aerodromu, gde crnogorski carinici nisu želeli da puste rusku delegaciju u zemlju - stvar se razrešila tek nakon intervencije predstavnika Srpske pravoslavne crkve. Govori predsednik fonda "Oka" Tatjana Poloskova: Carina, po mom mišljenju, tu je imala sekundarni značaj. Stvar je u Agenciji za nacionalnu bezbednost Crne Gore, koja na pojavu Rusije, čak i u svojstvu humanitarnog i kulturnog izaslanika, gleda sa izuzetnim oprezom. Bila sam zapanjena ponašanjem carinika: on čak nije ni pogledao šta nosimo, niti nam je objasnio koje smo konkretne tačke zakona Crne Gore prekršili. Ili je to neprofesionalizam, ili se radi o nečem drugom. Možda su se nadali da ćemo krenuti u policiju, koja bi postavljala pitanja - sa kime sarađuje Fond, ko ga finansira. Sve ovo podseća na najgora antiruska ponašanja u Pribaltičkim zemljama 90-ih godina. Sigurno su nadležni organi Crne Gore upoznati sa vašom saradnjom sa udruženjima koja se protive stupanju zemlje u NATO. Možda je to pravi uzrok incidenta? Zar Crna Gora nije demokratska zemlja? Da li sam ja prekršila zakon ili pozivala na rušenje režima? Ja, uopšte, nisam davala intervjue crnogorskim medijima. U čemu je problem sa kime se ja sastajem i sarađujem? Ja razgovaram i sa članovima crnogorskog parlamenta koji baštine različite političke stavove. Ako na takav način crnogorske vlasti vrše kontrolu nad društvom, to su onda policijski metodi, i o kakvom ulasku u EU možemo da govorimo? Ruski ambasador u Podgorici, gospodin Nesterenko izjavio je da se odluka crnogorskih vlasti da se pridruže sankcijama protiv Rusije ne može kompenzovati "nikakvim lepim rečima". Kako vi komentarišete postupke Podgorice? To je neka vrsta testa za Đukanovića. Test njegove iskrenosti prema Rusiji. Premijer ga nije položio - ispostavilo se da Đukanović može u svakom trenutku da se okrene od nas, a zatim da nanese slab, ali ipak udarac. Stiče se utisak da crnogorski narod živi u jednoj zemlji, a rukovodstvo - u drugoj. Što se tiče odgovora Rusije na kontinuirane, u poslednje vreme, antiruske signale iz Crne Gore, njih još uvek ne vidimo. Postoje spekulacije da bi Rusija mogla ukinuti bezvizni režim i promeniti uslove uvoza iz Crne Gore, što bi imalo teške posledice za ovu mediteransku državu. Osim toga, „Banka Rusije“ je 5. maja 2014. godine oduzela licencu za rad moskovskoj „Atlas banci“, kćerki istoimene crnogorske banke. Odluka je doneta zbog velikog broja kršenja zakona "O borbi protiv legalizacije (pranja) novca, stečenog kriminalom i finansiranja terorizma" tokom 2013 godine. Prošle godine, "Atlas banka" je bila uključena u sumnjive poslove koje se tiču iznošenja sredstava iz Ruske Federacije u iznosu od oko 9 milijardi rubalja (180 miliona evra). Svi ovi događaji su se izdešavali u veoma kratkom vremenskom intervalu, tako da nisu mogli proći nezapaženo. Niko ne vidi razlog za tako kardinalnu promenu politike crnogorskih vlasti prema Moskvi. Osim, ako te odluke nisu donete pod uticajem prekookeanskog „velikog brata“. Crnogorci bi hteli da idu u NATO, da „usklađuju svoju politiku sa EU“, i onda kada se to kosi sa ruskim interesima, a sa druge strane, da sa ruskim novcem razvijaju svoju državu. Pitanje je koliko je to realno. Izvor: Glas Rusije