Koštice voća, ljuske od kafe, otpad od slame, pa i kokošiji izmet - samo su neke od sirovina od kojih fabrika kotlova "Kirka Suri" pravi novac. Ova beogradska firma došla je na ideju da zarađuje tako što će prerađivati otpad iz industrijskih pogona, sa farmi, iz fabrika, i pretvarati ga u - energiju. Klijenti su im zadovoljni, jer, osim toga što prave energente za grejanje i struju iz obnovljivih izvora, donose im i izuzetne uštede koje se mere stotinama hiljada evra.
Na tržištu rada većina fabrika primorana je da otpušta radnu snagu, jer im ukupni troškovi, za isplatu plata i proizvodnju, prevazilaze profit koji na kraju ostvaruju. Grupa inženjera iz Beograda stvorila je sistem kojim preduzeća ne moraju da otpuštaju zaposlene, jer štede na samom procesu proizvodnje. Tako su za jednu fabriku kafe napravili pogon koji na godišnjem nivou donosi i do 95.000 evra uštede. - Posla za inženjere nije bilo, pogotovo ne u javnom sektoru - kaže Aleksandar Rafevski iz "Kirka Surija". - Zato smo morali da smislimo sistem kojim ćemo biti konkurentni na tržištu i ljudima napraviti uštede u poslovanju. Tako smo dugoročno sebi našli zanimanje, ali i sačuvali mnogobrojna radna mesta u drugim postrojenjima. Svaki budući investitor treba da zna da se troškovi energije pri proizvodnji nekog proizvoda kreću i do 60 odsto od sume ukupnih troškova. Tu smo pronašli mesta za nas, jer se proizvodnjom energije iz biomase dobijaju od četiri do osam puta jeftiniji energenti nego kada se koriste klasična goriva. Za fabriku kafe izumeli su postrojenje kojim se energija za grejanje pravi od ljuski koje oni bacaju. Dosad su ih skladištili i za to plaćali basnoslovne brojke. Sada otpad koriste da se njime greju. Početna investicija im se isplatila za manje od godinu dana, a smanjili su i emisiju ugljen-dioksida za 14 odsto. Slična računica napravljena je za jednu farmu. Ekipa iz "Kirka Surija" iskoristila je kokošiji izmet koji je farmi bio smeće i, uz pomoć sagorevanja biomase, od otpada napravila energente za proizvodnju struje i toplotne energije. - Investicija im se isplatila za godinu do godinu i po - priča naš sagovornik. - Još jedan primer je i postrojenje u Nišu, gde smo iskoristili koštice od voća, a firma je uštedela na novoj energiji 150.000 evra za godinu dana. Toliko im se isplatilo da su ovim energentom zamenili mazut. Svako rešenje je jedinstveno i pravljeno za pojednačnog investitora. Kao sirovina, našla se i slama u jednoj bečejskoj fabrici, koja je napravila uštede od 1,8 miliona dinara kada je zamenila gas kao energent. Izvor: Novosti
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.