Pravda

Relativno jedinstven front novinara i uzbunjivača, koji se borio zaotkrivanje tajnih američkih programa špijuniranja bezmalo celog sveta, prekjuče je međusobno zaratio zbog toga što predstavnici „sedme sile” nisu hteli da objave sve dobijene podatke, plašeći se da će to izazvati nasilje u određenoj zemlji. Glen Grinvald, nekadašnji novinar „Gardijana”, koji je zahvaljujući podacima dobijenih od uzbunjivača Edvarda Snoudena otkrio da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) nelegalno nadzire komunikacije širom sveta, sada je na internet portalu „Intersept” objavio još jedan američki program špijuniranja, ali nije hteo da napiše koje su sve zemlje na meti možda najintenzivnijih napada NSAdosad. U tekstu koji potpisuje Grinvald i još dvoje novinara navodi se da američki program „mistik” pod nadzorom ima telefonske komunikacije u pet zemalja, pri čemu u tri – Meksiku, Keniji i Filipinima – prikuplja samo takozvane metapodatke (podaci o tome odakle i kada se zove, ko sa kim razgovara, ali ne i šta je sadržaj razgovora), dok u dve zemlje snima sve telefonske razgovore. „Intersept” je objavio da su Bahami jedna od te dve države, ali je odbio da objavi ime druge zemlje, pravdajući to time da bi to dovelo do žrtava i eskalacije nasilja. Međutim, to je razljutilo „Vikiliks” i njegovog osnivača DŽulijana Asanža, koji su na svom tviter nalogu prekjuče zapretili da će u roku od 72 sata objaviti ime te zemlje ukoliko to ne uradi Grinvald na portalu „Intersept”, čiji je osnivač. U „Vikiliksu” su razočarani autocenzurom portala. „Nije na ’Intreseptu’ ili ’Vašington postu’ da uskraćuju pravo jednom narodu da sazna kako ih masovno snimaju. Nije na njima da odlučuju kako će narod reagovati na masovno kršenje njihovih prava od strane SAD”, poručuju iz „Vikiliksa”, a na Grinvaldovu tvrdnju da je „vrlo zabrinut” da bi objava tog podatka mogla dovesti do smrti, dodaju: „Kada je istina ikada ikome naškodila? Ponavljajući ovu lažnu tvrdnju Pentagona, nanosi se šteta svima koji objavljuju istinu.” „Vikiliks” tvrdi da je „Intersept” trebalo da bude „slobodan novi medij”, a ne da krene putem ostalih medija i bude, kako kažu, poput „Vašington posta”, koji često cenzuriše objave zasnovane na dokumentima koje je otkrio Snouden. Kako tvrde u Asanžovoj organizaciji, sada je objavljivanje necenzurisanih podataka još značajnije jer su ovog puta u pitanju „možda najintenzivniji NSA (špijunski) napadu” dosad otkriveni, budući da se u dve zemlje prikuplja sadržaj svih telefonskih poziva.

To što su Bahami „velika meta” ne iznenađuje, budući da je ova ostrvska država jedan od „karipskih bankovnih centara” u kojima se nalazi oko 290 milijardi dolara američkih državnih obveznica. Iako vlasti Bahama traže „odgovore” zbog ove špijunaže, očigledno je da će udarna vest biti objavljivanje te druge zemlje u kojoj Amerika snima sve telefonske razgovore.

Na internetskim forumima već se spekuliše koja je to zemlja, naročito ako zaista postoji rizik da bi informacije mogle da „izazovu nasilje”, kako tvrdi zvanični Vašington. Pretpostavlja se da je reč o većoj državi od Bahama i da je u pitanju možda zemlja čija vlast se trudi da bude formalni saveznik Amerike iako to ne odgovara većini naroda te zemlje. U takvom scenariju su odbačena prva nagađanja da bi to mogao da bude Izrael, ali se nastavilo sa spekulacijama da bi to mogla da bude Indija ili Južna Koreja. Neke ne bi iznenadilo i da je to Pakistan, budući da se zvanični Islamabad trudi da sarađuje sa Vašingtonom u borbi protiv talibanskih pobunjenika, ali u stanovništvu jača antiameričko raspoloženje, pre svega, zbog mnogobrojnih civilnih žrtava prilikom američkog bombardovanja talibana, korišćenjem bespilotnih letelica. U svakom slučaju, najpoznatiji svetski uzbunjivači očigledno su u sve većem ratu sa novinarima, koji se polako povlače iz misije da objave sve detalje nelegalnih aktivnosti država. Da vodeći mediji u SAD polako zatvaraju vrata za Asanža i Snoudena, možda najbolje dokazuje činjenica da vodeći američki listovi nisu uopšte propratili ovaj rat Asanža i Grinvalda, već o tome u SAD izveštavaju samo pojedini mali internet portali koji se bore za slobodu informisanja. Izvor: Politika (Nenad Radičević)