PARIZ/LONDON/VAŠINGTON - Svetski mediji i danas opširno izveštavaju o poplavama na Balkanu uz konstataciju da se voda polako povlači ostavljajući za sobom pustoš i "mamutski" zadatak oporavka koji će Srbiju i Bosnu koštati milijarde evra, a koje ni jedna ni druga zemlja nemaju.
Agencija frans pres prenosi da su prvi među 150.000 evakuisanih stanovnika dobili "zeleno svetlo" da se vrate kućama koje su morali da napuste kada se reka Sava izlila iz korita i poplavila delove Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
francuska agencija prenosi da broj žrtava najgorih poplava koje su pogodile Balkan u poslednjih više od 100 godina iznosi 51, ali da bi taj broj mogao da poraste ukoliko još tela bude pronađeno u kućama i na farmama uništenim poplavama i klizištima.
Mnoge njive i polja i dalje su pod mutnom vodom, veliki delovi su bez struje, a mnogim mestima je teško prići, opisuje AfP, navodeći da ljudi koji se vraćaju u svoje domove nailaze na prizore pustoši i nesnosnog smrada. S obzirom na temperature od skoro 30 Celzijusovih stepeni, najveći izazov je sada uklanjanje lešina utopljenih životanja pre nego što počnu da se raspadaju na vrućini i da eventualno šire zarazu, konstatuje francuska agencija i prenosi da je u Srbiji dosad uklonjeno oko 200 tona uginulih životinja. Američka agencija Asošiejted pres zaključuje da će oporavak od rekordnih poplava Bosnu i Srbiji koštati milijarde koje ni jedna ni druga zemlja nemaju. Kao i veći deo Balkana, Srbija je siromašna, sa ekonomijom koja se nije u potpunosti oporavila posle ratova i međunarodnih sankcija iz 1990-ih, konstatuje AP.
Dve decenije posle ratova koji su razbili Jugoslaviji i stavili veći deo regiona na zapadnu finansijsku "infuziju", Srbija i Bosna ponovo moraju da se obrate Evropi za novčanu pomoć kako bi se oporavile od višednevnih poplava, primećuje britanska agencija Rojters.
francuski list "figaro" danas u opširnoj analizi navodi ocene eksperata koji štetu nanetu poplavama procenjuju na više od milijardu evra za Srbiju i na nekoliko stotina miliona evra za Bosnu, ali i mišljenje nemačke osiguravajuće kuće "Munik Re" koja ocenjuje da se visina štete može konačno proceniti "tek za nekoliko nedelja". U svakom slučaju, prve procene se odnose samo na direktne gubitke, navodi pariski dnevnik, koji prenosi i reči Vensana Vigijea, ekonomiste u Međunarodnom centru za istraživanja o prirodnoj sredini i razvoju, koji smatra da tome treba dodati i dugoročne ekonomske gubitke, "koji su generalno značajni koliko i materijalna šteta". "Da bi se ograničili ekonomski gubici, važno je osposobiti sve komunikacione mreže što je pre moguće, a da bi se to učinilo osiguravajuće kuće moraju brzo da isplate nadoknade preduzećima kako bi ona mogla da ispoštuju svoje ugovore i izbegnu nemogućnost isplate", objašnjava francuski ekonomista. U Organizaciji za evropsku saradnju i razvoj ocenjuju da bi ekonomski gubici u Srbiji i BiH mogli da dostignu visinu od tri odsto BDP-a, navodi "figaro".
"Ali to bi bio najcrnji scenario", smatra politički analitičar Šarl Bobion.
"Bilo bi potrebno da Beograd bude pogođen i da proces obnove bude spor da bi ekonomske posledice bile toliko strašne. Za sada, srpska prestonica jeste u opasnosti, ali nije pogođena", precizira on. Sa uništenim kućama i putevima, poljoprivrednim dobrima, podavljenom stokom, šteta je ogromna i može se porediti sa štetom izazvanom ratom od 1992. do 1995, zaključuje pariski list, koji je uz tekst objavio i veliki broj fotografija sa prizorima iz poplavljene Srbije i BiH. Izvor: Tanjug
