SVET - Kina i Rusija, najveći svetski potrošač energije i vodeći globalni izvoznik gasa, postigli su u sredu dugoročni kupoprodajni sporazum o čijim finansijskim detaljima ostatak sveta, za sada, ne zna gotovo ništa. Moguće političke i ekonomske posledice sporazuma o isporuci gasa Rusija–Kina uveliko brinu zapadne berze, ali i politički establišment privredno posustalog basena severnog Atlantika, piše list Politika.
U neospornoj i silovitoj privrednoj ekspanziji, Kina je sporazumom sa Rusijom od 2018. za sledeće tri decenije, „po povoljnoj ceni za obe strane”, obezbedila izvor 15 odsto današnjih energetskih potreba. Pri tome, Kina se sporazumom sa „Gaspromom” domogla u bliskoj budućnosti ekološki daleko prihvatljivijeg gasa od uglja koji troši nemilice i nafte koju uglavnom nabavlja u nestabilnijim delovima sveta, od Južnog Sudana i Nigerije do Ekvadora i Venecuele.
Novi energetski zagrljaj Pekinga i Moskve može, čini se, samo da potraje. Domovina skoro milijardu i po ljudi je u 21. veku energetski nezajažljiva. Samo ove godine Kina će povećati uvoz prirodnog gasa na oko 186 milijardi kubnih metara, što je za petinu više nego lane. Istovremeno, Evropa je i dalje najveći energetski kupac gasa iz Rusije, odakle je lane te sirovine kupila za 160 milijardi.
Ruski energetski iskorak ka istoku, koliko na prvi pogled očigledno pragmatični potez, ovog proleća je ipak delimično iznuđen. Da Zapad nije zaoštrio odnose sa Rusijom povodom ukrajinske krize i aneksije Krima, pitanje je da li bi Moskva i Peking baš sada uspešno okončali desetogodišnje mukotrpne pregovore o energetskom povezivanju dve zemlje, koje decenijama neguju delikatne diplomatske odnose. Ovako, već i šturim saopštenjem o dogovoru „teškom” 400 milijardi dolara – isporukama gasa, izgradnji novih gasovoda i terminalskih luka za iskrcaj tečnog gasa – Moskva i Peking već su juče izazvali revoluciju na svetskom tržištu strateških sirovina.
„Dogovor Kine i Rusije postavlja novi standard koliko je Peking spreman da plati prirodni gas koji mu nude drugi proizvođači”, upozorila je američka agencija za kreditni rejting „Fič”.
Ambiciozni planovi za prodor na kinesko tržište mnogih izvoznika te sirovine iz Australije, Persijskog zaliva, istočne Afrike, istočnog Mediterana, Latinske i Severne Amerike sada su kinesko-ruskim dogovorom dovedeni u pitanje. Jer će gas dopreman gasovodima iz Rusije zbog geografske blizine kineskog tržišta biti u prilici da znatno obara cenu konkurenata. Peking i Moskva stekli su novi poslovni, a verovatno i politički adut u budućim odnosima, kako sa partnerima u energetskoj oskudici, tako i sa onima koji imaju razvojne planove. Uzalud je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u sredu upozoravao Rusiju da mora nastaviti trojne pregovore sa Ukrajinom i EU, i istovremeno ispuniti svoje ugovorne obaveze o isporuci gasa Evropskoj uniji. Baš u vreme Barozovog apela Rusija je pregovarala sa, po Putinovoj oceni, „vrlo tvrdim” kineskim partnerima o novoj energetskoj karti sveta.
Kakav je sada za Rusiju i „Gasprom” značaj gasovoda „Južni tok”, potom gasovoda preko Severnog mora prema Evropi ili projekta „Burgas–Aleksandrupolis”, ako se sada otvara mogućnost izgradnje terminalskih luka za izvoz tečnog gasa kod Vladivostoka, na korak od velikih kupaca poput Japana i Južne Koreje?
Na ovu dilemu – od životnog značaja za energetski ispošćenu Evropu – za sada nema jasnog odgovora. Rusko-kineski dogovor ipak nije još završena priča. Partneri će, na primer, tek morati da se dogovore kako da završe neophodne gasne trase do 2018. Dve ugovorne strane pri tome imaju opipljive poslovne interese: ukoliko uspeju da se dogovore o „detaljima” oko gasovoda „Altaj” i „Snaga Sibira”, Rusija će biti u prilici da (trenutno) drugu ekonomiju sveta snabdeva sa 68 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Ako se to dogodi, Evropa bi već u bliskoj budućnosti mogla postati nelagodno energetski zavisna od Katara, Irana, Alžira, Libije, Australije... Izvor: Politika (Tanja Vujić)
