Pravda

Šef ruske diplomatije dotakao se u njemu krize u Ukrajini i mogućih odgovora Moskve na eskalaciju napetosti od strane američke admininstracije. Sergej Lavrov je davao intervju na engleskom i on je u suštini bio direktno obraćanje javnosti EU i SAD preko glava američke administracije i evropskih vlada. Ton intervjua pokazuje da Moskva više nema nameru da se miri sa kolosalnim razmerama laži, iskrivljavanja ruske politike, provokacijama kijevskih vlasti i intrigama Obamine administracije pred svojim granicama. Još ni jedan intervju Sergeja Lavrova o događajima u Ukrajini nije bio dat u tako oštrim i odlučnim tonovima. Šef ruske diplomatije, jedan od najiskusnijih svetskih diplomata, u suštini je podvukao crvenu liniju iza koje Kremlj neće dozvoliti neonacističkoj hunti u Kijevu i njenim pokroviteljima u Vašingtonu da stupe. - Amerika, rekao je Sergej Lavrov, bavi se prebacivanjem krivice na tuđa pleća, optužujući Rusiju za događaje u Ukrajini. Prema rečima Lavrova, Rusija ne namerava da trpi oštećenje svojih interesa ili napade na svoje građane. - Ako budemo podvrgnuti napadu, naravno, odgovorićemo na to. Ako budu ugroženi naši zakoniti interesi, direktno narušeni interesi ruski građana, kao što je bilo sa Južnom Osetijom, ja ne vidim drugi izlaz nego da se odgovori u skladu sa svim normama međunarodnog prava. Pomen Južne Osetije direktno je vezan za kavkaski rat 2008. godine, koji je započeo pro-američki režim predsednika Mihaila Sakašvilija. U noći između 7. i 8. avgusta 2008. godine gruzijske trupe su počele da gađaju osetinsku prestonicu. Među glavnim ciljevima oni su izabrali i bazu ruskih mirotvoraca u blizini Chinvala. Mirovni bataljon se nalazio u Južnoj Osetiji na potpuno zakonitim osnovama, u skladu sa sporazumom Rusije, Gruzije i Južne Osetije iz 1992. godine. Gruzijske trupe su ga prekršile i ubile 12 ruskih vijnika. 150 je teško ranjeno. Moskva je bila primorana da započne operaciju primoravanja na mir. Ona je završena potpunim razbijanjem trupa Sakašvilija. Sergej Lavrov nije krio da je strpljenje Moskve isteklo, kada je konačno postalo jasno da kijevskim protektoratom i kijevskom huntom direktno rukovodi Vašington. To je jasno pokazala, rekao je on, upravo završena poseta potpredsednika SAD DŽoa Bajdena Kijevu. Bela kuća je sasvim otvoreno već prešla na „ručno upravljanje“ svojim kijevskim namesnicima. - Za vreme posete potredsednika DŽozefa Bajdena Kijevu 21. i 22. aprila kijevske vlasti su objavile obnovu kontraterorističke operacije – istakao je Lavrov. - Indikativno je što u kijevske vlasti to objavile za vreme Bajdenove posete. Odluku o početku operacije u Kijevu su doneli posle puta direktora CIA-e DŽona Brenana. Poslednji je bio u Kijevu 13. aprila. Zato nemam razloga da ne verujem da SAD rukovode tom predstavom, rekao je ruski ministar. Sergej Lavrov je odbacio kao lažljive optužbe na račun Rusije o tobožnjoj umešanosti u nemire na istoku Ukrajine i o pripremi agresije protiv Kijeva od strane Moskve. Ruske trupe se nalaze na ruskoj teritoriji. Rusija je zadovoljila zahtev o inspekciji u okviru takozvanog Bečkog dokumenta 2011. godine i Sporazuma o otovrenom nebu: inspektori su posetili regione gde su razmeštene trupe koje učestvuju u manevrima, i izveli posmatračke letove iznad tih rejona. Niko od njih – ni Amerikanci, ni Ukrajinci, ni evropljani – nisu našli ni jedan dokaz učešća Rusije u vojnoj delatnosti koja ugrožava Ukrajinu. Sergej Lavrov je takođe rekao da ga čudi što državni sekretar SAD DŽon Keri u razgovorima oči u oči priznaje radikalizam i ekstremizam kijevskih vlasti. Ali javno govori suprotno. I sasvim neverovatnim nazvao je tvrdnje SAD o tome da su sva administrativna zdanja u Kijevu zauzeli banditi demonstranti na potpuno zakonitim osnovama. Ukrajina je samo jedna od ispoljavanja američke neželje da ustupa u geopolitičkoj bici. I bilo bi dobro kada bi SAD naučile da misle ne samo o svojim geopolitičkim interesima, već i o pravima običnih ljudi. Izvor: Glas Rusije