BEOGRAD - Poplave postoje od kada postoje i ljudi i one su zasigurno jedna od najvećih prirodnih katastrofa koje mogu da zadese određeno područje. Ovo su deset najvećih i najgorih poplava koje su se desile u ljudskoj istoriji.
Poplave su jedna od najgorih mogućih elementarnih nepogoda. One su u stanju da ubiju na hiljade ljudi, unište imovinu i zbrišu sa lica zemlje useve i stoku. Poplave izazivaju nenadoknadive i ogromne gubitke. Neki ljudi veruju da su ovakve nesreće Božiji znak da je kraj sveta blizu. Nacionalna geografija predstavlja deset najvećih i najgorih poplava u ljudskoj istoriji: 10. Poplava Severnog mora iz 1212. Ova poplava je počela u junu 1212. godine u Holandiji i odnela je oko 60.000 života. Bilo je potrebno oko šest meseci za izmeštanje i saniranje posledica. U to vreme nije bilo tehnologije koja bi upozorila na nadolazeći ciklon, a da je postojala sigurno bi na hiljade života bilo spašeno. Spada u jednu od najgorih prirodnih nepogoda u istoriji Holandije. 9. Poplava Svete Lucije Sveta Lucija pogodila je Holandiju i severnu Nemačku 14. decembra 1287. godine. Oluja je bila odgovorna za nesreću u kojoj je stradalo oko 80.000 ljudi. Poplava koju je oluja izazvala nazvana je po Svetoj Luciji, koja se slavila dan ranije. Neka mesta su bila u potpunosti potopljena. 8. Poplava reke Jangcekjang iz 1911. Poplava Jangcea iz 1911. godine bila je jedna od najsmrtonosnijih nesreća koju je Kina ikada doživjela. Ova reka teče 6.418 kilometara od glečera do istoka Kine. Predstavlja glavni izvor navodnjavanja i transporta u Kini. Najveća hidroelektrana na svijetu bila je sagrađena upravo na ovoj rijeci. Godine 1911., Jangce je poplavila i usmrtila oko 100.000 ljudi. Ostavila je oko 40.000 ljudi bez doma i načinila materijalnu štetu od nekoliko milijardi dolara. 7. Poplava delte Crvene reke i Hanoja Tokom Vijetnamskog rata, 1971. godine Crvena reka je 1. avgusta u svojoj delti počela da plavi i usmrtila je više od 100.000 ljudi. Grad Hanoj se nalazi tik iznad nivoa mora, što je doprinelo ovoj katastrofi. 6. Poplava Svetog Feliksa Sveti Feliks zadesio je Holandiju 5. novembra 1530. godine, kada je veći deo zemlje pogođen vodom koja je odnela više od 120.000 života. Danas su potopljeni gradovi pretvoreni u oblasti slatine, ali je tadašnji materijalni gubitak procenjen na preko 100 miliona američkih dolara. 5. Poplava reke Jangcekjang iz 1935. Najduža reka u Aziji i treća najduža reka na svetu 1935. godine još jednom je izazvala poplavu. Tom prilikom poginulo je više od 150.000 ljudi, a veliki broj peživelih je ostao bez kuća. Nakon poplave pojavile su se i brojne bolesti širom zemlje poput malarije, dermatitisa i tuberkuloze. 4. Tajfun Nina Na reci Ru u gradu DŽumajden izgrađena je 1949. godine Bankjao brana. Proizvodila je 20 GNJ struje i mnogi gradovi su zavisili od struje sa ove brane. U avgustu 1975. godine, kvar na brani je doveo do plavljenja pola Kine. Više od 160.000 ljudi je poginulo, a oko milion je ostalo zarobljeno više od devet dana. Šteta bila je više od 500 miliona američkih dolara. 3. Poplava reke Huanghe iz 1938. Dok je Drugi kinesko-japanski rat bio u punom jeku, Kina se nalazila pod velikim pritiskom, jer joj nijedan napad nije uspio. Tada su odlučili da podignu kapiju sa brane na Huanghe reci, što je kasnije dovelo do nesrećne poplave koja je odnela živote oko 800.000 ljudi, uništilo useve i učinilo zemlju neplodnom. 2. Poplava reke Huanghe iz 1887. Poplava iz 1887. godine bila je razorna za Kinu. Tog 28. septembra rečna voda je preplavila i usmrtila više od 900.000 ljudi. Više od dva miliona ljudi ostalo je bez doma, a oko 50.000 kvadratnih kilometara tla je potopljeno. 1. Kineska poplava iz 1931. Poplava centralne Kine iz 1931. se smatra najsmrtonosnijom nesrećom na svetu. Počela je tokom jula 1931. godine, kada su se reke Huanghe, Huaj i Jangce izdigle i usmrtile oko 2.500.000 ljudi na spavanju. Veruje se da je ovom poplavom bilo pogođeno ukupno 28 miliona ljudi. Izvor: Bošnjak.com
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.