Pravda

Ruski general,Leonid Ivašov, predsednik moskovske Akademije za geopolitičke probleme, došao je u Srbiju da se pridruži onim malobrojnim i samosvesnim organizacijama poput Beogradskog foruma za svet ravopravnih, koji je na dostojanstven način obeležio 15-togodišnjicu NATO agresije na SRJ. Organizovan je Međunarodnim naučnin skupo o uzrocima i posledicama bombardovanja Srbije. General Ivašov je uvek rado viđen u Srbiji, i više ne možemo reći da je gost, jer je on u Srbiji, veći i brižniji domaćin, od onih koji su, trenutno, u poziciji da odlučuju u Srbiji o srpskom narodu. Srećom, sve je u istoriji kratko i prolazno, jedino su večne veze dva bratska naroda i njihova slobodoljubiva želja da pobedi mir u svetu. A Srbija za to, kaže general Ivašov, mora sama da se izbori. General pukovnik Ivašov govori o godinamasistematskog porobljavanja i unižavanja srpskog naroda, o prisajedinjenju Krima RF, kao posledice državnog udara u Ukrajini, o jačanju ruskih pozicija u uspostavljanju ravnoteže u svetu i sve očiglednijem padu američkog ugleda i uticaja. Posle 15 godina od NATO agresije na SRJ, zaista se pokazalo da je srpski narod bio eksperiment iz monstruozne laboratorije sila globalizma -SAD I NATO, koji će kasnije, primenjivati posvetu. Ono što smo mi prošli, možda čeka ceo svet, ukoliko to Rusija ne zaustavi. Da li se slažete sa našom konstatacijom? U potpunosti se slažem. Bivša Jugoslavija je postala laboratorija za eksperimente po mnogim pitanjima, procesima koji su se odvijali; kako ubaciti klicu razdora, t.j. kako posvađati ljude koji su mnogo godina živeli u zajedničkoj državi, narušiti međunacionalne odnose, sve se to razrađivalo ovde! I nisu samo Amerikanci pripremili i razradili svoju strategiju, već je to bila veoma kompleksna operacija (deo osvajačkih planova NATO alijanse). U tom eksperimentu nad jednim narodom i Vatikan je imao svoju ulogu, i eksperimentisao je kako da posvađa pravoslavne i ostale konfesije. Razume se, i Nemačka je imala svoju ulogu – kako da iz svesti naroda bivše Jugoslavije izbriše sve one strašne posledice Prvog i Drugog svetskog rata, za koje ona snosi odgovornost! Amerikanci su na ovom prostoru razrađivali nove vojne strategije, nove metode borbe i tehnike ratovanja. Prvi put su upotrebljene privatne vojne korporacije. Trenirali su oni svoje rezerviste pilote na živim ljudima, na objektima. Imali su mnogo starih avijacijskih ubojnih sredstava i bombi, i umesto da ih uništavaju, oni su ih upotrebljavali na živim ljudima, u vašoj zemlji. I naravno, oni su ispitivali dejstvo osiromašenog uranijuma na ugroženo stanovništvo. Razume se, prvo su to ispitivali u specijalnim laboratorijama na pacovima i drugim životinjama, a potom i na ljudima. I, naravno, razrađivana je strategija za uništavanje države, naroda, a potom su tu „strategiju” uništavanja raširili po celom svetu. Smatram, međutim, da se eksperiment već završava, zato što oni (NATO) danas u Ukrajini ne znaju kakva sredstva primeniti, i kada su iscrpeli svoja sredstva, okrenuli su se otvorenim nacionalistima, fašistima i angažuju otvoreno bandite da u Ukrajini ranjavaju i ubijaju ljude. Znači da u njihovom „arsenalu” porobljavanja ničeg više nije ostalo. Svet, naravno, neće prihvatiti tu ideologiju otvorenog fašizma, finansijskog cionizma i u toj smesi, takođe, homoseksualizma. Uticaj Zapada se završava. I sama Međunarodna naučna konferencija, Beogradskog foruma, povodom bombardovanja SRJ, pokazuje da protiv ove strategije, ovih antivrednosti istupa ne samo slovenski svet, Rusija, i islamski svet, već i celo čovečanstvo, i u tom smislu, i trezveni ljudi Zapada, o čemu smo u Beogradu mogli da čujemo. Poredite Krim i Kosovo i Metohiju. Ističete da imaju mnogo toga zajedničkog u istorijskom smislu, Krim za Ruse, KiM za Srbe. Objasnite. Kao što je Sevastopolj – grad naše, ruske slave, tako je i Kosmet za Srbe – sveta zemlja. Mi smo dugo trpeli, trpeli smo od 1954, trpeli su građani Sevastopolja, ali došlo je vreme i sve se vratilo u svoj istorijski tok, na svoje istorijsko mesto. Ali za razliku od Srba, ja vam to govorim kao prekor, Sevastopoljci su izdržali, oni su svoju intelektualnu, duhovnu strategiju usmerili na Rusiju. Odoleli su Krimljani i Sevastopoljci. NJih su prisiljavali da se odreknu ruskog jezika, ali oni nisu ispunjavali zahteve Ukrajine, zahteve Evropske unije, Amerikanaca. Tražili su od njih da se odreknu svoje istorije, menjali su im istoriju, slali tuđe udžbenike, a narod u Sevastopolju je te udžbenike bacao u vatru. I tako, korak po korak. Sevastopolj je ruski grad, ma koliko pokušavali da to izmene… Znate, menjali su im nazive ulica, zahtevali su da se u lična dokumenta upisuju ukrajinska imena, a ne ruska, na primer, naš Nikolaj, je njihov Nikola i sl. Sevastopoljci i Krimljani se otvoreno nisu saglasili s tim, i kao rezultat protivljenja došla je pobeda. Zato, da bi se vratio Kosmet potrebno je držati se dosledno osnovnog pravca. Sada se Srbija sprema da uđe u EU i ako se predate, priznate nezavisnost Kosova i Metohije, izgubili ste. Ono što ne treba izjednačavati, jeste da se tobože Kosmet „odvojio” i Krim se odvojio. Kosovo i Metohija je „odvojeno” bombardovanjem, naterano je srpsko i drugo stanovništvo iz južne srpske pokrajine na masovno iseljavanje. Odnosno, veštački su stvarani uslovi, i nije bilo nikakvog referenduma na KiM! Prosto je Kosovo i Metohija nasilno otcepljeno, a Krim je sproveo referendum. Znači, postoje i sličnosti i razlike, ja na primer ne izjednačavam metode odvajanja: Krim i Kosovo i Metohija se tu veoma razlikuju. Na Krimu nije ispaljen ni jedan metak, nije niko poginuo, a na Kosmetu je sva ta fašistička NATO-vska mašina sve vreme napadala, vršila pritisak na Srbe da bi se otcepio Kosmet. Zato, tu veliku nepravdu uvek treba imati u vidu i suprotstavljati joj se! Krim se, ukazujete, posle pola veka vratio u okrilje svoje matice Rusije, kao što će se i KiM vratiti u sastav svoje matične države Srbije. Kada će to sa KiM biti moguće? Prema mom mišljenju, biće moguće onda, kada Srbi budu to zaželeli i budu istinski radili na tome – da se Kosmet vrati svojoj matičnoj državi. Jer, sada je srpsko društvo rascepljeno. Imate dve republike, Republiku Srpsku i Republku Srbiju, potrebno je da se one spoje, a pre svega, potrebno je i duhovno se objediniti. Znači i u literaturi, u kulturi i u ekonomiji, kao što je bilo na Krimu, sve je pripremljeno a potom su glasali i stvar je bila gotova, zakonodavno je sprovedeno. Srbi treba da budu jedinstveni! Mene brine raskol s Crnom Gorom. Ona se sprema za ulazak u EU i NATO i biće neprijatelj Rusije. Potrebno je da se na svesrpskom nivou oformi moćan politički pokret; bila to neka partija, ili opšta politička organizacija, u Republici Srpskoj, Srbiji, Crnoj Gori, koja bi bila nacionalni pokret i imala bi za cilj opšte ujedinjenje Srba. A kod vas će, još nastupiti problem, recimo da se pomolimo Bogu da dâ Kosovo i Metohiju i on ga da, kome će KiM pripasti? Jer će na njega pretendovati i Crna Gora i Republika Srbija! I kome će onda pripasti. Pri takvom raskolu između Srbije i CG nema govora o pobedi. Zato smatram da je pitanje o povratku Kosova i Metohije, pitanje o ujedinjenju svih Srba i svih pravoslavnih ljudi. Samo je tako moguće povratiti Kosmet! Posle 15 godina, mediji u Srbiji, ali i u Rusiji, citiraju Miloševićeve opominjuće rečenice. Danas te njegove rečenice deluju proročki. Koliko je Milošević gledao ispred vremena, a koliko su tadašnji ruski zvaničnici bili nespremni da se suoče da suštinom srpske agonije, koja je zaista, kako je i predvideo, stigla u Ukrajinu, pred sami ruski prag? Imao sam prilike da razgovaram sa Slobodanom Miloševićem šest sati u tamnici u Hagu i on mi je rekao otprilike te istorijske reči koje je, potom, javno ponovio nekoliko dana pre svoje smrti. Slobodan Milošević je bio veliki borac, on je slovenski knez. On je svu tragediju u SRJ i svu nesreću srpskog naroda, doživeo svojim srcem i umom. Dok je bio predsednik svoje države on verovatno, kao uostalom, i Putin kod nas, nije razumevao te dubinske procese koji se odvijaju i koji su usmereni protiv Srba, Rusa protiv celog slovenskog sveta. On je čitao frazu Bžežinjskog da je s komunizmom svršeno, i da je na redu pravoslavlje, ali on tome nije pridavao značaja. I kada se sve to dogodilo, on je imao vremena dan za danom, da o svemu duboko promisli: šta se to, zapravo, desilo. I zašto!? On je tada shvatio da bez Rusije ni jedna slovenska zemlja ne može preživeti i počeo se nama obraćati. Sada to Putin razume. Zbog čega to ranije nisu kod nas, u Rusiji, shvatili? Zbog čega nisu želeli da shvate Miloševića? Reći ću vam, kod nas su u to vreme došli na vlast najnemoralniji, najpohlepniji ljudi koji su ga optuživali u sovjetsko vreme da on ima tamo biznis, da je antisovjetski nastrojen. Eto, takvi ljudi su kao rezultat državnog prevrata i kod nas i kod vas došli na vlast. A ono što se sada dešava nije samo prisajedinjenje Sevastopolja i Krima, već i gušenje pete kolone, tog prozapadnog liberalizma. A danas svi oni ljudi koji nisu silazili s televizijskih ekrana, koji su nas učili „kako mi u Rusiji treba da živimo”, danas se kriju od nas! Imam takve neprijatelje koji su me gledali s visine, a danas se od mene sklanjaju, no ja im kažem:„Ti si fašista, ti si sve to zlo podržavao … ”! NJih treba napadati. Krim će graditi svoj dugo sanjani svet u Rusiji. Kako, u tom smislu, sagledavate svesrpski problem? U Rusiji se odvija, upravo, istinsko pročišćenje, a takvo pročišćenje se dogodilo i kod predsednika RF Vladimira Putina, koje je kod Slobodana Miloševića nastupilo mnogo ranije. Bićemo svi mi zajedno! Sada vam neki za Ukrajinu govore:„ Uzeli ste Krim a izgubili Ukrajinu”. No, geopolitičko mišljenje nije kratkoročno mišljenje, ono misli u razmerama istorijskih epoha, planetarnih prostranstava i civilizacija. A kada se razmišlja u ovim razmerama, ja postajem optimista, ovo je jedna mračna epoha za sve nas, ona se završava i od Krima počinje nova. Mi treba da se prilagođavamo ovoj novoj epohi i da je izgrađujemo. Danas postoji shvatanje i kod ruskog rukovodstva i kod većine naroda da nikakav „Gasprom”, nikakve transnacionalne kompanije, nas ne spašavaju. Treba graditi svoju civilizaciju, svoju rusku civilizaciju, pravoslavno-slovensku matricu. I Srbi treba da se uključe, a ne da čekaju da Rusi sve to urade. Ono to što se događa u Vojvodini i drugim delovima Srbije mene ne samo da brine, već me i zbunjuje, i kad mi kažu da se tamo budi nemački fašizam, da u nekim školama u Vojvodini izlažu nemačke tenkove sa kukastim krstom i, opet, vele „pomozite nam Rusi”, ja im kažem: „Ne možemo vam pomagati zato što sami ništa ne radite, ništa niste učinili da oterate te fašiste, ma čiji oni bili”! Niste ništa učinili da sprečite to zlo. I tek kada počnete da se borite, Rusija će pomoći. Ali, ako samo budete sedeli i čekali, sećajući se velike Srbije i slavnih vremena, Srbije više neće biti. „Samo je onaj dostojan časti i slobode ko svaki dan ide u boj zbog njih”. To nisu moje reči, već velikog nemačkog pesnika. Kako komentarišete činjenicu da u Srbiji visoki predstavnici SAD, EU „misionare”, podučavajući srpske političare da moraju da utiču na srpski narod da NATO „prigrle za prijatelja”. Srbi morajuda „vole” – NATO! Šta to govori o srpskom rukovodstvu, a šta o tim američkim i zvaničnicima zemalja NATO alijanse? Želim da kažem nekoliko reči o Međunarodnoj konferenciji, povodom 15. godina NATO agresije na SRJ, o Beogradskom forumu za svet ravnopravnih koji je organizovao susret preko 500 stručnjaka iz celog sveta. Ovaj Forum nije samo bio posvećen događajima od pre petnaest godina, bombardovanju. Ovaj Forum je bio, pre svega, posvećen osmišljavanju toga – šta se događa u svetu, kuda ide čovečanstvo, a bombadrdovanje Srbije od NATO-a, uzima se kao osnova od čega je krenula sva nesreća po svetu. A sećajući se kosovskih događaja od 15 godina, sada ih već upoređuju s Ukrajinom! Postavlja se pitanje: šta dalje raditi? U Forumu u Beogradu formirao se antiimperijalistički front, antinatovski front, i to je veoma pozitivno! Pitate, zašto vas, Srbe ubeđuju da volite NATO? Jednostavno, proveravaju koliko ste duhovno otporni. Koliko ste duhom jaki! Ako „zavolite” NATO, sutra će vas oni naterati i da na kolenima klečite, i ljubite fašističku svastiku. To će biti obavezno. To je kao i sa robovima koje su hvatali, držali u lancima, a potom je dolazio beli gospodar, pružao ruku ili nogu da je robovi poljube i tek tada bi dobijali po parče hleba. Eto, i Srbe hoće da dovedu do takvog stanja. A zašto to ne uviđaju oni koji su na vlasti? Možda ih situacija prinuđuje na to da se klanjaju NATO-u, no s druge strane vi birate i vlast, i neprijatelje! Postoji mudra istorijska izreka koja kaže da je svaki narod dostojan one vlasti, kakav je i sam. No, i Rusija dugo godina nije bila dobra pravoslavna zemlja i nije bilo nikoga, kome biste se priklonili, ni u ekonomiji, ni u politici… i drugom. Ali, pogledajmo Belorusiju! Eto, beloruski narod je opstao! Drži se čvrsto ma kakve pritiske na njega vršili, čak je i Rusija odbacivala Lukašenka, menjajući civilazicijski pristup praktičnim, ali Belorusi su izdržali kao i Sevastopoljci. Ovde je potrebno izabrati svoj istorijski pristup, i naravno, iskorenjivati sve ono što se ne slaže s našim istorijskim vrednostima. Težnja da se uđe u EU će dovesti do toga da će vas naterati da prihvatite istopolne brakove, i homoseksualizam itd. A, evo ima već šest, sedam godina kako sam se sastajao s Nemcima na naučnim konferencijama i govorio im: „Nemojte dopustiti homoseksualcima da vam uđu u vlast”. Oni su se prema mojim opomenama odnosili skeptično. Ali, danas mi se žali jedan od Nemaca: „Kod nas su svi u rukovodstvu Evropske Unije homoseksualci”. Kako ste vi kao Rus i vojnik sa velikim iskustvom, doživeli rat u Bosni i Hercegovini, bombardovanje Srbije, i sve zlo koje su nam takozvana međunarodna zajednica i SAD, učinili? Reći ću vam, kada je sve to zlo počinjalo na području bivše jugoslovenske države, i Dejtonski sporazum, i drugi događaji koji su usledili – nisam dovoljno duboko shvatao taj proces. Video sam da se, u velikoj meri, meša Vatikan, ali i da se Nemci mešaju. Meni se činilo da zapadne zemlje i katolicizam žele za sebe da uzmu nešto malo, i uticaja i teritorije, biznisa… Ja sam grešio, nisam shvatao da je tako duboko promišljena i isplanirana ta operacija. Tek kasnije, kada se bližila kosovska kriza, počeo sam da shvatam svu dubinu, jer se pred mene postavilo pitanje: Da, vi (Zapad) ste uzeli Sloveniju pod svoj katolički papski protektorat, uzeli ste Hrvatsku pod svoj uticaj (Nemci), ali zašto ste počeli da ponižavate Srbe, zašto hoćete da dotučete i uništite srpski narod? I tada sam se vratio geopolitici i počeo sam da shvatam teške i tragične događaje, u tom smislu istorijske procese. Razumeo sam da se ne radi samo o teritorijalnim pretenzijama NATO i Zapada, već ako ne o uništenju, ono o unižavanju svega ponosnog što se može suprotstviti fašistima 21. veka. Shvatio sam da se radi o dubinskom procesu i da žele uništiti veliku rusku civilizaciju kojoj su i osnovi bile dve matrice, pravoslavno slovenska i evroazijska, to jest, rusko-turanska. Zbog toga se razaraju ove dve matrice. Treba da znate, Srbe nisu napadali samo zbog toga što su ponosan i hrabar narod, već i zato da Rusi više ne bi imali duhovnog oslonca u svetu. I Bogu hvala, ta saznanja i svatanja širim i po Rusiji i po svetu. Uveren sam da će Rusija preživeti i pobediti, jer zna uzroke pritisaka koji se vrše nad njom. Rusija zna planove Zapada, a kada se znaju planovi neprijatelja tada ga je lakše pobediti! Rus u srcu srpskom! General Ivašov je jedan od najuglednijih ruskih vojnih stručnjaka, a poznat je po tome što je 1999. ušao sa ruskim trupama SFOR-a na Kosovo i Metohiju, zauzevši aerodrom kod Prištine. Ime generala Leonida Grigoriča Ivašova u istoriji srpskog naroda biće upisano zlatnim slovima. Tih 90-godina, kada nam je svet okrenuo leđa, a tadašnja Jeljcinova Rusija imala blagonaklon stav prema NATO pretenzijama na srpski narod, delom i herojstvom – usprotivio se general Ivašov. Juna 1999. na kraju NATO agresije na SRJ, predvodio je čuvenu kolonu tenkova i ruske padobrance iz baze Ugljevik u BiH (rusketrupe SFOR-a) na aerodrom Slatina, kod Prištine. Trenuci kada se na Kosmetu vijorila ruska zastava! Samo jedan dan srpske nade da će braća Rusi pomoći! Od toga dana general je duboko u srcu svakog Srbina bio i ostao. Danas nam je jasno da je on to učinio po vojničkoj savesti, a ne po komandi Jeljcina! Izvor: Vaseljenska