Pravda

Sve to se pomno prati u Rusiji i sve su češći glasovi da predsednik Putin treba da iskoristi ovlašćenja koja su mu dala oba doma ruskog parlamenta i vojskom zaustavi kijevsku kaznenu ekspediciju. Putinovo ćutanje neki počinju da doživljavaju kao neku vrstu izdaje interesa ruskog naroda u Ukrajini. Jer, treba podsetiti – vraćanje Krima „matičnoj luci” ujedinilo je u Rusiji vlast i gotovo svu opoziciju. Broj onih koji se nisu složili sa Putinovim „hirurškim potezom” sveden je na zanemarljivih nekoliko procenata. Ipak, ne treba zaboraviti ni da je, odgovarajući na pitanja građana Rusije neposredno posle pripajanja Krima, ruski predsednik rekao da ne treba padati u euforiju, već da treba realno posmatrati stvari: „Kao prvo, treba otvoreno reći da se ipak, nacionalni, etnički sastav Krima razlikuje od jugoistoka Ukrajine.” Na jugu i istoku Ukrajine žive i Ukrajinci koji ne bi bili oduševljeni da se sutra nađu u drugoj državi, bar onoliko koliko bi ruski deo takva akcija zadovoljila. Pored toga, Putin je u više navrata govorio da Rusija neće ratovati sa Ukrajinom, podsećajući na zajedničku istoriju, kao, uostalom, i zajedničko poreklo. Uz to, Rusiji nije u interesu i nema nameru da deli Ukrajinu. „Mi ne želimo podelu Ukrajine, nama to nije potrebno”, kazao je Putin. Da bi se razumeli Putinovi postupci, treba se setiti da je sve počelo upravo zbog namere vlasti Ukrajine da ova zemlja uđe u Evropsku uniju, što je podrazumevalo i korak koji Rusija nikako nije htela da dopusti – ulazak susedne države u NATO. To bi oslabilo rusku zaštitu od eventualnog nuklearnog napada Severnoatlantske alijanse. Koliko je to važno, postaje sve jasnije otkad je svet postao monopolaran – setimo se samo koliko su ratova inicirali i vodili Amerika i NATO bez dozvole Ujedinjenih nacija i uprkos otporu dobrog dela međunarodne zajednice. Uslov je bio samo jedan – da su jači od potencijalne žrtve. Da neće dopustiti da se nađe u poziciji moguće žrtve, Putin je u više navrata otvoreno govorio zapadnim „partnerima”, ali, Zapad nije hteo da ga čuje. Zato je, pripajanjem Krima, ruski predsednik jednim potezom oduzeo mogućnost da NATO brodovi dođu u strateški veoma važnu i jedinu rusku luku na toplom moru. Ali sledeći potez (pripajanje jugoistoka Ukrajine Rusiji), koji mnogima izgleda logičan – imao bi suprotan efekat. Ukoliko bi Rusija podržala podelu Ukrajine – NATO bi opet imao otvorena vrata da dođe na teritoriju njenog geografski zapadnog i ideološki prozapadnog dela. Ukoliko bi Ukrajina ostala cela i ukoliko bi se federalizovala, odluka o ulasku u NATO ne bi mogla biti doneta. A da na teritoriji Ukrajine Zapad zapravo vodi rat sa Rusijom, danas je otvoreno rekao i Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, govoreći o razlozima za „kažnjavanje” Rusije: „Da nije bilo Ukrajine, bilo bio nešto drugo.”  On je podsetio da je „dugo pre nego što su počeli tragični događaji na Majdanu, pre nego što su radikali zauzeli Majdan, bilo mnogo primedbi Rusiji – u vezi sa Sirijom, sa iranskim atomskim programom, u vezi sa Snoudenom”. „Uopšte, bili su nezadovoljni i što smo održali Olimpijadu”, kazao je on. Ruski ministar je prokomentarisao i pokušaje uvođenja sankcija koje je nazvao „smehotvornim”. „LJudi se bave traženjem bilo kakvog povoda da bi izvršili na nas pritisak.”- kaže Lavrov. Na obrazloženje Zapada da sve to rade kako bi sprečili Putina da obnovi SSSR, ruski predsednik je pre nekoliko dana po ko zna koji put odgovorio da nema nameru da obnovi SSSR, da ne želi da pripoji Mesec i da se ne boji svetske izolacije. A da li će uspeti da ostvari svoju zamisao – brzo će morati da postane jasno, jer intenziviranje sukoba ima dva kraja, ili stvarni rat, ili mir u kome će i jugoistok imati svoja prava. Izvor: Politika