Pravda

- Teško je u ovom trenutku slati samo poruku podrške, jer ljudima sada treba mnogo više od toga. Postoji, izgleda, narod koji je predodređen da pati više od ostalih, bez obzira na uzroke i uslove. Izuzetno mi je žao žrtava i velike štete. Nadam se da će dugogodišnji kritičari konačno pokazati mnogo više osećanja prema Srbiji i njenim građanima. Evropa treba da se mobiliše i pomogne - kaže Beson u razgovoru za „Novosti“. * Tragedija nas je zadesila baš u trenutku kad se Evropa priseća naših žrtava na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata... - Suštinski rezultat ovog rata je bio raspad tri carstva. LJudi, dakle, na neki način, nisu uzalud ginuli. Bio je to apsurdni rat, koji niko nije želeo, ali koji je oslobodio mnoge narode. Za Francuze i Nemce, i generalno za zapadne Evropljane, glavni sukobi dogodili su se između ove dve nacije. Kao što Rusi Drugi svetski rat zovu Velikim patriotskim ratom, jer su oni pobedili Nemce. Prvi svetski rat je daleko u sećanjima, kao i uloga Srbije u njemu. Sve, nažalost, pamte samo profesori i studenti istorije. Sad je prilika da se to bar malo promeni. * Može li izgubljena ljubav da se ponovo pronađe? - Upravo pišem knjigu „Presađeno srce“. To je priča o ženi koja traži čoveka sa srcem njenog preminulog muža. Obožavala je svog supruga, koji je bio nežan, pažljiv. Umro je i njegovo srce je presađeno drugom. Posle mnogo peripetija, uspeva da pronađe kome. I, taj čovek je užasan. Mrzi ga, ali odlučuje da ga zavede, reši čak i da rodi dete s njim i onda ga napušta. On izvrši samoubistvo, pucajući sebi u srce. * Hoće li i nama presaditi srce, ulaskom u EU? - EU je kao neuspela žurka. Nije bogzna šta, ali ako nisi pozvan, razočaran si. Loše je, problemi su na sve strane, raste siromaštvo, svi se protive, rezignirani su, ali ako nisi unutra, nije prava stvar. Treba biti u odabranom društvu, iako nema sinergije. * Imaju li ljudi kratko pamćenje? - Na leto mi, baš, izlazi knjiga „Klarini memoari“, priča bivšeg top-modela, koja je bila udata za nekadašnjeg predsednika države. Preti joj Alchajmerova bolest i zato rešava da napiše memoare. Pogađate o kome se radi. Radnja se događa 2060. godine. Mnoge stvari su se promenile, Francuska je u okruženju naučne fantastike. Napisana je prošle godine, ali sam imao probleme s izdavačima, koji su se svega malo pribojavali. Pretpostavljam da će Sarkozi veoma loše primiti ovu knjigu. Ali, nisam mu zaboravio kada me je 2009. izbacio iz četiri novine istovremeno, „Figaro magazina“, VSD-a, „Marijan“ i „Nis Matena“, jer mu se jedan od mojih članaka nije dopao. Ostao je bio samo još jedan list, „Poen“, odakle je takođe hteo da me istera, ali me je moj direktor Franc Olivije Žizber odbranio. Inače, ostao bih bez hleba. * Demokratija, dakle, nije uvek prisutna tamo gde očekujemo da bude? - U Evropi odavno više nema demokratije. To je kapitalistička diktatura koja ostavlja samo mali prostor slobode odabranim ljudima i koja vlada kroz različita sredstva komunikacije. * Kako će se sve ovo završiti? - Istorija se nikad ne završava. Narodi pate, i kada to bude previše, revoltiraju se. „Veliki mislioci“ su izjavljivali da će se istorija zaustaviti posle pada Berlinskog zida. Odmah zatim smo imali ratove na Balkanu, islamizaciju, Al kaidu, 11. septembar, i mnogo toga drugog. Glupo je misliti da istorija ima kraj, isto kao smatrati da bi mogli da se zaustave književnost ili muzika. KOMUNIZAM BLIŽI SRCU * Treba li danas biti komunista da bi se bilo protiv kapitalizma? - Ni jedan ni drugi sistem nisu demokratski, ali daleko više volim komunizam, u kom se ne gaje kult profita i eksploatacije, i gde ne traje stalna trka za novcem i sticanjem. Padom komunizma, više nema limita za kapitalizam i prezir aristokrata i buržoazije. Izvor: Novosti