Pravda

Broj ledenih dana biće za 20 do 70 odsto manji, dok će broj vrelih dana porasti između 30 i 250 odsto, naročito na srednjim nadmorskim visinama. Prosečne temperature u svetu će do 2100. godine porasti za najmanje 4°C, a do 2200. možda i više od 8°C, ako se emisije ugljen-dioksida ne smanje, objavljeno je u poslednjem broju časopisa "Nature". - Zagrevanje od 4°C bilo bi katastrofalno, a ne samo opasno. Ono bi život učinilo teškim, ako ne i nemogućim u većini tropskih područja, s vremenom bi uzrokovalo potpuno otapanje ledenog pokrova na Grenlandu i dela antarktičkog, što bi rezultiralo porastom nivoa mora od nekoliko metara - upozorava vođa istraživanja profesor Stiven Šervud sa Univerziteta Novog Južnog Velsa. Svet će, dakle, morati da se suoči sa negativnim posledicama ubrzanog industrijskog i tehnološkog razvoja koje troši ogromne količine energije i prirodnih resursa i istovremeno ugrožava ekološku ravnotežu i klimu na planeti. Te promene odnosiće se na sva područja i države će morati ujedinjeno da nastupaju u zajedničkoj strategiji kako bi kataklizmični scenario predupredile. Očekuje se da će nepogode izazvane klimatskim promenama "izuzetno ugroziti SAD u ovom veku i posle", stoji u obimnom izveštaju američke Nacionalne klimatske službe. U izveštaju čiju je izradu podržala Bela kuća koja će ga upotrebiti za razvoj politike zaštite okoline, ukazuje se da će SAD i druge zemlje, ukoliko ne promene način korišćenja energije, ostati na putu sve veće štete i opasnosti od prirodnih katastrofa. Globalno zagrevanje ubrzano pretvara Ameriku u olujno i opasno mesto - od poplavama zahvaćene Floride, do divljih požara na zapadu SAD, konstatuju istraživači. Jedna od autorki izveštaja navela je da obični ljudi ne mogu da primete promene poput rasta prosečne temperature koja je od 1895. kada je započeto njeno merenje, skočila za 1,9 stepeni, ali oni na svojoj koži i te kako sve češće osećaju sušu, talase vrućina i oluje. Brendan Jongman, sa amsterdamskog univerziteta, ukazuje za londonski "Independent" da se "analizom promena kišnih modela" došlo do zaključka da će poplave postati panevropski problem i da će do sredine veka uzrokovati trećinu gubitaka u nacionalnim ekonomijama. Kako pokazuju tek objavljena istraživanja, poplave na celom kontinentu biće međusobno povezanije. Do sada su istraživanja bila ograničena na pojedine rečne slivove, ali studija koja je objavljena u specijalizovanom časopisu "Nejčer klajmat čejndž" ukazuje na to da će izlivanje korita reka jednog sliva pogađati mnogo više nego do sada druge regione i slivove širom Starog kontinenta. Samo će donekle pojedine nacije moći da se zaštite izgradnjom boljih i čvršćih brana na svojim slivovima, ali, po mišljenju autora studije, evropsko društvo bi moralo da stvori znatno jači fond solidarnosti za sve regione u kojima postoji rizik od vodene stihije. Pohvale za balkanske meteorologe Američki časopis "Sajantifik amerikan" iznosi procenu Svetske meteorološke organizacije (SMO) da bi posledice bile višestruko katastrofalnije u nedavnim poplavama na Balkanu da lokalni meteorolozi u regionu nisu na vreme dali tačnu prognozu. Dimitar Ivanov iz SMO kaže da ova organizacija radi sa lokalnim stanicama na predviđanju ekstremnih vremenskih nepogoda, ali posebno ističe da je neophodan dobar odnos poverenja između meteorologa i civilnih vlasti. Štete stotine milijardi dolara U prvih 12 godina ovog veka prosečni troškovi zbog poplava u EU iznosili su oko 4,9 milijardi evra godišnje. Na bazi projekcija o količini padavina sledećih decenija i postojećih odbrana od plavljenja, troškovi EU će se do 2050. povećati na 23,5 milijardi evra godišnje. Po najgorem scenariju, samo poplave bi mogle do 2100. godine da koštaju SAD 325 milijardi dolara, od čega bi 130 milijardi dolara otpadalo na Floridu. Reke će postati slane. Milioni ljudi će direktno na svojoj koži osetiti ove promene, naročito oni koji žive na obalama mora i okeana. Delte pojedinih reka će se salinizovati, a plaže i obale biće na neki način oštećene na celom svetu, što će imati ogromne posledice po turizam. Time se u Evropi naročito bave španski instituti, koji ističu da će i njihova Kosta Brava pretrpeti velike štete i u infrastrukturi. Posledice po zdravlje Američki istraživači upozoravaju da "klimatske promene prete ljudskom zdravlju što uključuje pojačano zagađenje vazduha od požara, smoga, povećan broj bolesnih zbog zaražene hrane, vode, komaraca i krpelja. Zbog sve toplijeg vremena povećana je količina polena, kao i negativne posledice ugljen-dioksida po biljke. Tu su i ogromni troškovi. Vremenske katastrofe koje nanose milionske štete, pogađaju najčešće Teksas, Oklahomu i jugoistočni deo SAD. Izvor: Agencije, MUP Srbije, DS, Vesti