Pravda

Bekstvo od smrti Naime, i ove godine cela familija i najmlađi iz ovog kraja okupili su se oko Radomira Mike Ilića (93) kako bi ponovo čuli priču o njegovom prvomajskom begu u Bugarsku od tadašnjeg režima. Prvo što nam kaže je da je trebalo da se podigne ustanak protiv Tita, kom je jedino bilo važno da bude na čelu socijalističkog bloka. - Bio je to ambiciozni bezobraznik. Ništa više. Da sam imao mogućnost da pucam u Broza, ubio bih ga još tad - završava ovaj poštovalac Lenjina, koji na počasnom mestu drži njegovu statuu. - Kao načelniku Udbe za oblast 10 srezova timočkog okruga, do mene stigne vest da ću kao neko ko je nakon 1948. podržavao rezoluciju Informbiroa i bio za savezništvo s Rusijom morati da idem u Beograd da se opravdam. Znao sam da to ne znači samo da me proteruju iz Udbe. To mi je u sredu rekao moj naslednik, budući Krcunov načelnik za ovu oblast, a ja sam već u petak 1. maja 1949. bio na putu ka Sofiji - počinje životnu priču Mika, jedan od naš ih disidenata, koji je u izgnanstvu proveo čak 41 godinu. On dodaje da je jedan od dvojice Jugoslovena kojima je oduzeto državljanstvo, za koje se izborio po povratku u zemlju devedesetih godina. - Tek kasnije sam saznao da su i u Bugarskoj, gde sam završio Filozofski fakultet i radio u Ministarstvu pošta, poslali zatvorenika kazneno-popravnog zatvora iz Sremske Mitrovice da me ubije. Sedeo je na klupi s mojim prijateljem kome sam pomogao da ga zaposle u MUP, koji mu je rekao da sam ja čuveni partizan koji će ga ubiti čim me pogleda. Tako me je spasao, a da nisam ni znao - navodi on događaje koji su usledili nakon što je pobegao od Tita jer je dobro znao šta je režim radio s neistomišljenicima. Likvidacija Kako kaže, naivno je verovao da će bar poštedeti njegovu suprugu koja je čuvala ćerku od 18 meseci, ali se prevario. Odveli su je na Goli otok, a posle pet godina su je oslobodili i zamenili je s njegovom majkom. - Bio sam njihov, zato sam bio opasan. Naša uloga nakon rata bila je da uspostavimo novu državu, da se oslobodimo ostataka kraljeve vlasti, onih koji su bili za Nedića, ljotićevaca, dražinovaca, bivših agenata Gestapoa, koje su vrbovali Nemci. Zadatak Udbe bio je likvidacija preostalih iz bivše vlasti, onih koji su streljali, gonili, palili, rušili, i da se stvore uslovi za izgradnju nove države. Prvi konflikt s komunističkom vlašću nastao je kad su zahtevali otimanje od seljaka. - Došao sam u situaciju da hapsim ljude koji su me hranili za vreme rata. Ja to nisam hteo da radim, zato su hteli da me ubiju - kaže ovaj dobrodržeći devedesettrogodišnjak i naglašava da je Tito ubio više komunista nego kraljevska vlast. Tri puta na robiji Radomir Ilić Mika i njegov brat Jeremija, koji je bio predratni učitelj i komesar kraljevskog odreda, nosioci su Partizanske spomenice 1941. godine. - Naš otac je 1943. godine poginuo po odlasku u partizane. Poznavao sam i Mošu Pijadea, Krcuna, Milovana Đilasa, a u zatvoru sam ležao više puta - kao skojevac godinu dana pre rata bio sam uhapšen u Zaječaru. Kraljevska vlast me je uhapsila zato što sam bio komunista i ležao sam šest meseci. I u Bugarskoj su me držali u zatočeništvu zato što nisam hteo da radim kao kontraobaveštajac. Izvor: Kurir