Piše: Igor Korovjakovskij
Drugim rečima – operacija snaga moći za likvidaciju bilo koje terorističke grupacije. I ja sa ovog mesta predlažem čitaocu da se dobro zamisli nad onim što je napisano i da pažljivo isprati logični redosled događaja koji su se desili u Donbasu.
Čisto teorijski može da se pretpostavi da pod statusom snaga moći koje su formirane za borbu protiv terorista, uz veliku želju poslanika Vrhovne rade Ukrajine (tj. ukrajinske skupštine), zajedno da tajnim jedinicama mogu da dospeju i redovni delovi vojnih snaga Ukrajine. Mada, postoji jedan momenat, koji treba posebno da se podvuku: operacije ATO se uvek vode isključivo snagama Ministarstva unutrašnjih poslova i SBU (Služba bezbednosti Ukrajine). Redovna armija u takvim operacijama ne učestvuje – tako glase stavovi zakona kojim se uređuju postupci Oružanih snaga Ukrajine.
U skladu sa članom 17 Statuta Ukrajine odbrana zemlje, zaštita njenog suvereniteta, teritorijalna celovitost i neprikosnovenost predstavljaju obavezu Oružanih snaga Ukrajine koje su zajedno sa drugim vojnim formacijama pozvane da obezbede bezbednost države, zaštitu prava i slobodu njenih stanovnika.
To je garancija za očuvanje osnovnog principa: nedozvoljivo je da se armija koristi protiv svog naroda i nikakva okolnost, uključujući i višu silu, ne daje pravne osnove za korišćenje Oružanih snaga, kojim bi se mogla stvoriti stvarna pretnja i koje bi za sobom povukle pogibiju civila, rušenje njihovih naseobina i infrastrukture. U skladu sa tim takav oblik delovanja ATO ima sve kvalifikacije zločina protiv čovečnosti. Rešavanje pitanja korišćenja Oružanih snaga spada u isključivu nadležnost najvišeg predstavničkog organa u zemlji, a to je Vrhovna rada Ukrajine. Nije dozvoljeno korišćenje Oružanih snaga u mirno doba, a uvođenje vojnog stanja se povezuje neposredno za pretnju napada, pretnju po bezbednost državne nezavisnosti Ukrajine i uslovljeno je oružanom agresijom.
Ja se lično ne sećam da je Vrhovna rada Ukrajine donela zvaničnu odluku da se na bilo kom delu konkretne teritorije ili na teritoriji čitave zemlje zavede vanredno stanje ili donese rešenje o korišćenju VSU.
Postavlja se još jedno pitanje: sa kojim se to teroristima bori ukrajinska vlast? Ko su oni i gde su? Logično je da se pretpostavi da postoje neki dokumenti, rešenja organa najviše državne vlasti Ukrajine o priznanju ovih ili onih organizacija koje postoje na teritoriji Ukrajine za terorističke, a učesnike tih organizacija – za teroriste. Da čujemo predstavnike vlasti.
Bivši pi-ar Vrhovne rade Ukrajine Oksana Siroid je u intervjuu sajtu „Glavkom“ 10.marta ove godine izjavila: „Imamo situaciju da uporno pričamo o teroristima, ali ni do sada nemamo zakon da bismo organizaciju nazvali terorističkom“ (naravno, misli se na DNR i LNR).
Odatle proizilazi da od zvaničnih terorista nema ni traga. DNR i LNR niko na svetu nije priznao za terorističke organizacije, osim toga, Vrhovna rada nije ni jednom postavila pitanje da se te dve republike proglase za terorističke. Proizilazi da takozvana ATO u potpunosti protivzakonito deluje tako što obmanjuje stanovništvo njegovim masovnim dezinformisanjem preko medija, kao i korišćenjem svog službenog položaja najvišeg rukovodstva zemlje i njenih Oružanih snaga.
Sledeći ukrajinska „patka“ ukrajinske strane je da se Ukrajina bori protiv Ruske Federacije. Međutim, da su u Donbasu prisutne regularne jedinice Ruske Federacije nisu mogle da potvrde ni SAD, ni EU, ni mnogi zvanični predstavnici OEBS-a, ni predstavnici Kine ili UN. Da se ukrajinska armija ne bori protiv zvanične ruske armije zvanično je izjavljivao i načelnik generalštaba Vojnih snaga Ukrajine Viktor Muženko. To znači da rata sa Rusijom ili lokalnog oružanog konflikta sa njenim jedinicama u stvarnosti nema. A pošto nema stranog upadanja u zemlju, niko u Ukrajini ne namerava da objavi vanredno stanje.
Ali ukoliko zvanično na državnom i međunarodnom nivou nema ni terorista, ni vojnog upada druge zemlje, protiv koga se, onda, koristi redovna armija? Jer u samom početku vojne operacije koju je vlast Ukrajine krstila sa ATO i koja je stupila na snagu rešenjem Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine od 13.maja 2014.godine „Pro nevіdkladnі zahodi щodo podolannя terorističnoї zagrozi і zberežennя teritorіalьnoї cіlіsnostі Ukraїni“, bila je korišćena vojna avijacija, korišćeno je teško naoružanje – tenkovi, haubice, RSZO „Grad“, „Uragan“ i ostale „lepote“ ukrajinske vojne mašinerije! Dalje je bilo još jače, te je 13.aprila 2014. ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov saopštio da je doneta odluka da se formiraju specijalne stražarsko-patrolne vojne jedinice MUP-a Ukrajine „kao civilne formacije“. Tako su počeli da se formiraju po zlu poznati „kazneni bataljoni“ koji su postali poznati po surovosti, maroderstvu, pijančenju i nedisciplini u odnosu na rukovodstvo VS Ukrajine.
Idući za logičnim nizom koji smo mi izveli i oslanjajući se na zakonodavne akte ukrajinske države i međunarodne pravne norme, dolazi se do samo jednog zaključka – Oružane Snage Ukrajine su korišćene protiv civila te iste Ukrajine uz kršenje svih stavova ne samo ukrajinskog već i međunarodnog prava.
Ocenu postupaka koje je ukrajinska vlast široko koristila u Donbasu počev od 2014.godine obavezna je da da svetska javnost i odgovarajuće organizacije koje štite pravo. Hiljade civilnih žrtava i razrušeni region koji je do početka vojnih dejstava bio vodeći u ukrajinskoj ekonomiji – to je rezultat mahinacija koje su uspeli da provrte ljudi koji su u Kijevu došli do vlasti preko državnog prevrata. Rezultat mahinacije svešću običnih stanovnika u zemlji, mahinacije koju su podržale, nikako bez kazne, ukrajinski mediji – masovna ubistva dece, žena, starih iz 2 oblasti – Luganske i Donecke Narodne Republike.
Međutim, u ovom trenutku pitanje odgovornosti ukrajinski politikum i mediji koje on kontroliše pokušavaju da ne pokreću. Do sada sujoš uvek u ukrajinskoj vlasti za sve krivi Janukovič ili Putin.
Ali, pre ili posle, vreme će sve da postavi na pravo mesto. Mislim da će gospoda Porošenko, Jacenjuk, Turčinov i ostali postati glavne figure novog međunarodnog tribunala za vojne zločince 21. veka. Izvor: Fond strateške kulture
