Pravda

Klark je autor jedne od najcitiranijih novih knjiga o Prvom svetskom ratu „Mesečari”, u kojoj je Gavrila Principa nazvao teroristom, da bi u intervjuu za „Politiku” pre nekoliko meseci rekao da se predomislio i da će se u narednim izdanjima zadržati na tome da ga opiše kao „ubicu”. NJegova knjiga je u Evropi postala veoma popularna, a naročito u Nemačkoj, gde se smatra da je profesor australijskog porekla u ovom delu skinuo dobar deo odgovornosti za pripremu i izbijanje Velikog rata. Klark je osetio potrebu da objasni da Srbiju nije nazvao otpadničkom državom (rogue state) i da ju je opisao kao evropsku državu koja je imala svako pravo da se bori za nacionalni dom, odnosno nacionalno jedinstvo, na isti način na koji su to pre nje učinile i Italija i Nemačka. Tu nema ničeg lošeg i na to se ne može gledati na moralistički način, kroz pitanja nevinosti ili krivice. Srbija je imala izvesne probleme koji su se ogledali u tome što je samo donekle kontrolisala delove vojne obaveštajne službe. Prvi svetski rat je veoma relevantan i danas zato što su problemi koje taj rat nije rešio i danas sa nama, rekao je Klark. Na konferenciji, koja je okupila neka od najpoznatijih svetskih imena akademskog sveta sa više kontinenata, učesnici su uzroke Prvog svetskog rata uglavnom tražili u poremećenoj ravnoteži snaga, na kojoj se oduvek temeljila evropska politika, i na ambicijama velikih sila. Prvi svetski rat je, nesumnjivo, ključni događaj savremene ere, rekao je bivši predsedavajući Generalne skupštine UN i predsednik CIRSD-a Vuk Jeremić, napomenuvši da je obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata pokrenulo rasprave u vodećim svetskim krugovima kako lekcije iz prošlosti mogu da utiču na rešavanje najvažnijih pitanja današnjice, poput Ukrajine, Bliskog istoka i problema u Aziji. Jeremić je objasnio zašto su pouke Prvog svetskog rata i danas važne, podsetivši da postoje mnoge sličnosti, jer su današnje prilike u svetu tesno povezane s događajima iz 20. veka. Prvi svetski rat je postavio temelje za Drugi svetski rat, koji će ostati upamćen po zverstvima, nepoštovanju ljudskog života i bilo kakvih moralnih ograničenja koji su mogli da budu izbegnuti da velike sile nisu uzele oružje u ruke 1914. godine. – Tada, kao i sada, imali smo stalne igre domaćih i međunarodnih faktora, koje su otežavale rešavanje sukoba, a i kada bi se rešenje postiglo, bilo bi ekstremno nestabilno. Tada, kao i sada, prave namere najvažnijih igrača bile su nevidljive, što je dovodilo do nedostatka poverenja i nedovoljne posvećenosti postizanju kompromisnog rešenja. Tada, kao i sada, bilo je više nego dovoljno prostora za jednostrano ostvarenje partikularnih ciljeva, što je potencijalno bilo kao okidač za nasilne sukobe mnogo širih razmera. I tada, isto kao i sada, bili su prisutni snažni napori za manipulisanje javnim mnjenjem, kako bi se poverovalo u ratobornost druge i miroljubive namere naše strane – istakao je Jeremić. Predsednik CIRSD-a rekao je da je situacija u Ukrajini danas mnogo gora nego pre godinu dana, kada je neodgovorno rukovodstvo stavilo Ukrajinu u neodrživu poziciju da bira između Istoka i Zapada, uprkos tome što je bilo savršeno očigledno da ne može biti političke i ekonomske održivosti bez sposobnosti zemlje da tesno sarađuje sa obema. Jeremić je upozorio da je nestalo poverenje između SAD i Rusije, i da je ono zamenjeno međusobnim sumnjičenjem i nepoštovanjem. U atmosferi koja iznenada ponovo podseća na hladni rat, saradnja na mnogim pitanjima u Savetu bezbednosti mnogo teže se ostvaruje ili ju je nemoguće postići, rekao je, između ostalog Vuk Jeremić i naglasio da preti opasnost od masovnog uništenja i klimatskih promena, zbog čega planeta može postati neprepoznatljiva već kroz nekoliko decenija. Zbog svega toga, upozorio je, neophodna je kvalitetno nova saradnja na svetskom nivou. Drugi ugledni profesor sa Kembridža istoričar Dominik Liven istakao je da je ovo prvi put, posle dva veka, da neki član njegove porodice govori u Beogradu i obraća se srpskoj publici, jer je njegov čukundeda bio prvi ruski izaslanik kod Karađorđa. Liven je ispričao i anegdotu kako je za njegovog pretka, da bi se izbegao diplomatski skandal, Karađorđe naručio evropsku sofu. Tada su, pojasnio je Liven, u modi bile uske bele pantalone koje su mogle da puknu ukoliko bi diplomata seo na otoman prilikom prvog zvaničnog srpsko-ruskog susreta. Liven, koji važi za jednog od najvećih poznavalaca ruske istorije s kraja 19. i početka 20. veka, rekao je da važi uverenje da je Versajski mir posle Prvog svetskog rata unapred bio osuđen na propast, jer je njegov glavni predlagač bio predsednik SAD Vudro Vilson, a Amerikanci su se povukli iz versajskog aranžmana iz svojih unutrašnjih razloga. Liven, međutim, tvrdi da to nije tačno, jer i da je SAD ostao aktivan igrač u aranžmanu koji je predvideo Versaj, on bi i dalje bio osuđen na propast. Razlog je u tome što je versajski aranžman za obnovu Evrope isključio dve najmoćnije, i tada i sada, evropske sile, Rusiju i Nemačku. Konferencija CIRSD-a danas nastavlja sa radom. Izvor: Politika (Bojan Bilbija)