SRBIJA - Dunav, druga po veličini reka u Evropi, najveća je pretnja od poplava u Srbiji u narednim godinama, upozorava hidroinženjer Rade Milutinović, direktor novosadskog „Hidrobiroa” i autor više patenata, projekata i naučnih radova o Dunavu. On ističe da su poslednje katastrofalne poplave pokazale da je došlo vreme da se preispitaju postojeće linije i koncepti odbrane od izlivanja reka.
Ne isključujući mogućnost izlivanja Dunava, Milutinović kaže da je zato neophodno biti spreman za takvu situaciju na način kako su to učinile druge države kroz koje ova reka protiče. Kao primer povećane opasnosti, naveo je izlivanje Dunava 2002. godine, kada je proticaj te reke u Beču iznosio 11.000 kubika vode u sekundi, a 2013. godine u Bratislavi je proticalo 11.400 kubika u sekundi. Milutinović je kazao da toliko vode ne može da protekne pored Novog Sada, te da se poplavni talas mora transformisati uzvodno od tog grada, u ritovima južne Mađarske i Kopačkom ritu. „To se desilo 2002. godine i 2013. godine. Ako se ta transformacija poplavnog talasa ne izvrši, može se desiti da nam dotiče i znatno više vode od 8.400 kubnih metara. To bi mogla da bude količina koja ne može da protekne pored Novog Sada bez izlivanja i našli bismo se u velikoj nevolji”, rekao je Milutinović.
Analizirajući ponašanje Dunava, Milutinović tvrdi da se karakteristike te reke menjaju od 1997. godine i sada su, tvrdi, velike vode sve češće i sve veće.
Navodeći primer stogodišnjeg nivoa Dunava kod Novog Sada, on upozorava da je nivo stvarne stogodišnje vode u Novom Sadu 830, a ne 800 centimetara, te da zato s vremena na vreme treba obavljati neophodne predračune. Tvrdi da, ako se velike vode u budućnosti ponove, a do tada se ne uradi nešto konkretno, najugroženiji grad od Dunava bio bi Novi Sad. „Imamo 20 kilometara nasipa uzvodno od Novog Sada, gde počinje novosadska kaseta, koja je s jedne strane ograničena nasipom, a s druge visokim terenom i sva voda koja bi na bilo koji način ušla u tu kasetu slila bi se u grad. Ona ne bi mogla da se izlije iz te kasete ni u kanal, ni u Dunav bez rušenja tih nasipa”, analizira Milutinović, istakavši da je upravo to „najcrnji scenario” za taj grad, jer bi voda probila nasip i vodostaj bi bio ravan nivou njegovog zida na keju. „Voda koja jednom uđe na neki teren teži da se horizontira. Ona tada raste i postoji opasnost da probije i te nove nasipe. Problem velikih reka je upravo to – ako dođe do horizontiranja nivoa pitanje je da li imate gde da vratite vodu, ili će vam ona munjevito uleteti u grad, kao što je to bilo u Obrenovcu”, objašnjava on, istakavši da je upravo zato to opomena za budućnost.
Naš problem, tvrdi Milutinović, jeste i to što ništa nismo naučili iz prošlosti i mislimo da se poplave neće ponoviti. „Živeti pored Dunava, međutim, znači i da ne smete verovati da se to neće desiti, morate biti spremni”, kaže on i dodaje da su gradovi naša najveća vrednost i da zato uvek moramo biti spremni. Poplave jesu prirodne pojave, ali njima se mora upravljati.
S obzirom na to da živimo u dolini Dunava, gde su i Novi Beograd, Novi Sad, Pančevo... izgradnja nasipa može biti rešenje za neko vreme. Međutim, reč je o reci koja je nepredvidiva i koja bi jednom u sto godina mogla sve te gradove da potopi. „Da li će se to pretvoriti u katastrofu – to je druga priča. Na nama je da shvatimo da se to može desiti i da katastrofu sprečimo. Poplave ne možemo da sprečimo, ali možemo katastrofe. Možemo ih kontrolisati do neke mere”, tvrdi Milutinović. Izvor: Tanjug
