Pravda

Srpski štoper Nemanja Vidić (32) oprostiće se u utorak uveče od navijača Junajteda u Mančesteru. "Stena" iz Užica odigraće poslednji meč za "đavole" pred domaćom publikom. Posle osam i po godina nastupa u dresu "đavola", od transfera iz moskovskog Spartaka za sedam miliona funti, kapiten Junajteda otići će u sledećem prelaznom roku u milanski Inter. "Ne žalim ni za čim. Dao sam klubu 100 odsto sve vreme i uvek ću na boravak na Old Trafordu gledati kao na najbolji period u karijeri. Nikad nisam pomišljao da i posle odlaska ostanem u Engleskoj. Jedini klub za koji bih mogao da igram u ovoj zemlji je Junajted i bio sam dovoljno srećan da budem deo kluba toliko godina". "Imam toliko sjajnih uspomena. Nikad nisam mogao da zamislim da ću osvojiti 15 trofeja, uključujući pet titula Premijer lige i Ligu šampiona. Igrao sam za najvećeg menadžera (Aleksa Fergusona) i mnogo sam naučio, ne samo na terenu, već i van njega. Junajted te uvek učini delom porodice. Bilo je divno iskustvo", izjavio je Vidić. U utakmici protiv Hala, Srbin će upisati 299. nastup za klub. Ako mu povreda dozvoli, oprostiće se od kluba 300. nastupom, protiv Sautemptona u nedelju. Čega će se najlepše sećati? "Finala Lige šampiona 2008 (pobeda Junajteda nad Čelsijem). Ne osvajate Ligu šampiona svake godine. Klub je osvojio tri puta i bio sam srećan da budem deo tih timova. Pobedili smo u Moskvi, gde sam igrao za Spartak 18 meseci. Vratio sam se na taj stadion da podignem trofej i to je najlepše sećanje koje pamtim. Sigurno nikada neću da zaboravim to fantastično veče, sećanje koje će živeti u meni i navijačima zauvek", objasnio je jedan od najboljih štopera. Nažalost, poslednje godine svog boravka u Engleskoj pamtiće po povredama. Sve je počelo u decembru 2011. godine, kada je na gostovanju Bazelu doživeo tešku rupturu ligamenata kolena. Kako je igrao svedoči i nadimak koji su mu dali saigrači. "Zvao sam ga 'Stena'. Imao sam sreću da igram uz njega. Za mene je bio veliki štoper", rekao je Evra, koji je stigao u klub dva dana posle Nemanje. "Pamtim naš prvi zajednički meč, kada smo igrali za rezervni tim. Bilo je teško i igrali smo loše. Trener nas je obojicu zamenio. Posle toga smo pričali u svlačionici međusobno i rekli jedan drugome: 'Bože, zašto smo došli u Mančester junajted? Brzo bi trebalo da se vratimo u svoje klubove'. Bilo je teško, ali smo se držali zajedno, trenirali zajedno i osvajali trofeje. Ostanak bez njega će biti bolan", pamti je Francuz. Izvor: Mondo