Pravda

Nekadašnji prvi čovek Epla bio je nepromišljen u prepisci s korporacijom Palm 2007, kada joj je pretio tužbom za povredu patenta ukoliko ne obeća da neće preuzimati njihove stručnjake. Iste godine je pisao Eriku Šmitu iz Gugla da ga prekori zbog pokušaja preuzimanja jednog Eplovog inženjera. Šmit je prosledio mejl uz takođe indiskretan komentar koji potvrđuje da je u Guglu postojala politika neotimanja radnika. Kada je DŽobs saznao da je Guglov lovac na Eplovog inženjera dobio otkaz, odgovorio je „smajlijem”, otkrilo se u procesu koji je nedavno završen vansudskim dogovorim. Pre tri godine 64.500 inženjera podiglo je kolektivnu tužbu protiv nekoliko vodećih tehnoloških kompanija, tvrdeći da ih je ovaj tajni pakt sprečio da napreduju na bolja radna mesta, a gigantima omogućio da održavaju niske plate. Tuženima je određeno da plate kaznu od 324 miliona dolara. Nisu međutim podnete krivične prijave protiv direktora, što ministarstvo pravde nije htelo da komentariše. Ne može se ni pretpostaviti da li bi se DŽobs, da je živ i zdrav, suočio sa optužnicom. Imajući u vidu njegovu ogromnu popularnost, tužioci možda ne bi hteli da rizikuju da ga izvedu na sud, komentariše profesor pravnog fakulteta u Ajovi Herbert Havenkamp. Dogovor o nepreuzimanju stručnjaka nije međutim DŽobsov jedini sukob sa zakonom, a njegovo ponašanje pokazuje da ponekad tanka linija deli genija od potencijalnog kriminalca. Bio je u središtu skandala s nameštanjem cena elektronskih knjiga sa vodećim izdavačima. Federalni sud je na kraju dugog procesa prošlog leta zaključio da je Epl igrao glavnu ulogu u olakšavanju i sprovođenju te zavere. Epl se žalio, a izdavači su se nagodili. Pravni stručnjaci zapanjeni su činjenicom da je DŽobs bio spreman na toliki rizik. „Zar nije imao advokate? Takvo ponašanje ponekad srećete u malim privatnim ili porodičnim firmama, ali skoro nikad kod velikih kompanija kao što je Epl. Svaki dobar advokat zna da je to nezakonito i morali su da znaju da će ih na kraju uhvatiti”, kaže profesor Havenkamp. Najbliže optuženičkoj klupi bio je u skandalu sa lažiranjem hartija od vrednosti, ali u to vreme se već znalo da ima rak pankreasa. U Eplu i Piksaru, gde je takođe bio izvršni direktor, antidatirane su finansijske opcije da bi se povećala njihova vrednost. Interna istraga je oslobodila DŽobsa odgovornosti. Apple je priznao da su beleške sa sastanka iz oktobra 2001. lažirane, jer sastanka nije ni bilo. Petoro direktora drugih kompanija završilo je u zatvoru zbog istog prekršaja, a DŽobs nije ni optužen. Ostali direktori Epla su se nagodili s Komisijom za hartije od vrednosti i napustili firmu. Autor DŽobsove biografije Volter Ajzakson kaže da je ovaj vizionar uvek verovao da pravila važe za obične ljude, ali ne i za njega. „To je bila njegova genijalnost i istovremeno čudnovatost. Verovao je da može da promeni zakone fizike i da izobliči realnost. Pravila nisu važila za njega, bilo da je to tablica koja mu je obezbeđivala parking za invalide ili namera da napravi nešto što je drugima delovalo nemoguće. Uglavnom je bio u pravu i nekako se provlačio”, kaže Ajzakson. Brajan Lem, američki novinar koji prati tehnologiju, smatra da ovi slučajevi nisu ugrozili DŽobsovu reputaciju u Silicijumskoj dolini. On nije mario za konvencije, a danas upravo takva kultura vlada u tehnološkim kompanijama i DŽobsov nemar prema zakonu nije neuobičajen u Silicijumskoj dolini. „Pogledajte Bila Gejtsa. Hapšen je zbog brze vožnje, vožnje bez dozvole. Mikrosoft je imao problema sa antimonopolskim zakonom. To je odlika mladih preduzetnika u oblasti novih tehnologija, da preispituju pravila”, smatra Lem. Izvor: Politika