Pravda

Za Predlog statuta je glasalo devet od prisutnih 11 članova Odbora, dok su dva člana, Srđan Sikimić i Branislav Ristivojević, bili uzdržani. – Sa zadovoljstvom mogu da kažem da je ono što smo definisali kao zajedničku obavezu pre blizu pet meseci – urađeno. Nije bilo jednostavno, zadatak je bio dosta komplikovan jer smo u međuvremenu imali tutnjajuću kampanju koja je oduzela više od mesec dana i koja je nosila u sebi opasnost da pitanje Statuta postane kampanjsko pitanje – rekao je novinarima nakon sednice predsednik Odbora Ištvan Pastor, koji je i predsednik Skupštine Vojvodine. On je konstatovao da su uspeli da drže raspravu u krugu odgovornih ljudi, dodajući da je Skupština Vojvodine pokazala da je ozbiljna institucija jer politički akteri koji o nekim pitanjima imaju različite stavove, u izbegavanju opasnosti imaju veliku dozu razumevanja, otvorenosti i odgovornosti. – Mislim da je to nešto što je mnogo značajnije nego sam tekst Statuta. On potvrđuje to, ali mislim da je to nešto što u čoveka uliva nadu da politički život u Srbiji jednog dana može biti bolji – istakao je Pastor. U Predlogu statuta AP Vojvodina je „autonomna teritorijalna zajednica Republike Srbije u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju u skladu s Ustavom i zakonom”. Dakle, iz člana jedan Predloga statuta kao kompromis političkih partija izbačeno je da je autonomija osnovana Ustavom, kako su to članovi stručne radne grupe, koji su pripremili radni tekst Nacrta, prepisali iz Ustava. Izmenjene su i mnoge druge tačke pravnog akta koje su bile osporene odlukom Ustavnog suda početkom decembra prošle godine. Tako, primera radi, Novi Sad više nije glavni grad Vojvodine, nego je Grad Novi Sad – sedište pokrajinskih organa; umesto termina „Vlada Vojvodine” kompromisom je uveden naziv „Pokrajinska vlada” jer je prilikom konsultacija s poslaničkim grupama preovladalo mišljenje da je tremin „Izvršno veće” „zaostavština Edvarda Kardelja”. Po Predlogu, Vojvodina ima tradicionalne simbole: zastavu trobojku s horizontalnim poljima istih visina crvene, plave i bele boje odozgo nadole i grb iz 1848. godine. – Radna grupa je bila dosta kompaktna kada je radila radni tekst statuta i uradila je to u zadatom roku na kvalitetan način. Pošto je javna rasprava trajala i među političarima i u javnosti, zahvalio bih na neki način političarima na tome što ono što smo predložili nije „nešto mnogo pokvareno”. Statut je, po mom mišljenju, ostao u granicama Ustava – izjavio je novinarima šef stručne Radne grupe prof. dr Slobodan Orlović. Na pitanje da li se Statut zbog toga što se za izvršni organ koristi termin „Pokrajinska vlada” može ponovo naći pred Ustavnim sudom, on je kazao da se Radna grupa većinski odlučila za naziv „Izvršno veće”, koji potiče iz ranijeg perioda socijalističkog uređenja i zvuči pomalo „kardeljevski”. – To je termin koji je postojao ranije u AP Vojvodini, a i Ustav ga u jednom delu pominje. Obrazloženje Ustavnog suda u pogledu naziva izvršnog organa nije u potpunosti jasno. Jasno je da nema Vlade Vojvodine, ali Pokrajinska vlada ne znači isto što i Vlada Vojvodine. Jer, redosled reči „vlada” u toj kovanici nije isti – objasnio je Orlović. Pre tog objašnjenja, međutim, Branislav Ristivojević (DŠ) na sednici Odbora je, ne sporeći da smo zaista veoma brzo dobili kvalitetan tekst Statuta, ukazao na to da nije siguran u to da se kompromisom može menjati naziv izvršnog organa. – Nisam siguran u to da time nismo prevazišli okvir koji je dao Ustavni sud. Nije slučajno što je Radna grupa iznela predlog da se izvršni organ zove Izvršno veće. Te političke intervencije, po mom mišljenju, mogu samo pokvariti kvalitetan tekst i možda je bolje da se vratimo na izvorno rešenje Radne grupe da ne dođemo ponovo u situaciju s Ustavnim sudom – upozorio je članove Odbora Ristivojević. Na to upozorenje Pastor je kroz šalu primetio da „zavisi da li DŠ ima kondiciju” da ponovo inicira ocenu ustavnosti Statuta. Šef poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogoroški, naglašavajući da će glasati za Predlog statuta, izrazio je rezervu prema članu devet koji govori o tradicionalnim simbolima. On je pri tom naglasio da LSV-u ne smetaju tradicionalni simboli, ali mu je potreban apsolutna sigurnost da su ti simboli određeni kako treba. Zbog toga će, kako je najavio, LSV da se obrati Muzeju Vojvodine za stručno tumačenje. – Za stvaranje novih simbola postoji određena sloboda. Kod utvrđivanje tradicionalnih simbola moramo biti apsolutno sigurni u to da su simboli koji su opisani stvarno tradicionalni, Dakle, samo zadržavamo rezervu i pravo da proverimo da li je to tako jer niko od nas nije dovoljno stručan da se bavi istorijom i heraldikom – kazao je Bogaroški. Kako je rekao, za LSV je krucijalno bilo pitanje da li je autonomija Vojvodine osnovana Ustavom iz 2006. ili ne i da smatra velikim korakom nakon više sastanaka ono što su postigli povodom toga. Konsenzus i ustupci Što se tiče pitanja da li je termin „Pokrajinska vlada” u skladu s Ustavom, član stručne Radne grupe iz SNS-a Vladimir Galić, koji je i član Odbora, primetio je da se i Ustavni sud, obrazlažući termin „vlada”, poziva na član 179 Ustava koji kaže da nazive svojih organa  AP Vojvodina određuje sama. – Odbor za ustavnopravni položaj i mi koji smo učestvovali u pregovorima pravili smo konsenzus i ustupke samo u onim situacijama koje smo smatrali da su ustavnopravno održive. O nezakonostima se ne raspravlja – istakao je Galić. Izvor: Dnevnik