MOSKVA - Jedinice Vojske vazdušno-kosmičke odbrane (VKO), koje se nalaze na dežurstvu u protivvazdušnoj odbrani Moskve i Centralnog industrijskog rejona zemlje (centar Evropskog dela RF, u basenu gornjeg toka Volge i srednjeg toka reke Oka), 2014. godine opremljene su sa pet najnovijih radiolokacionih stanica „Svevisinski detektor“.
U saopštenju ministarstva odbrane navodi se da će u najskorije vreme početi dežurstvo još deset sistema protivvazdušne odbrane nove generacije. Radarski sistem „Svevisinski detektor“ može da identifikuje i prati do 100 vazdušnih i svemirskih objekata, - avione, helikoptere, letelice sa daljinskim upravljanjem i rakete na udaljenosti do 400 kilometara i na visini do 100 km. Primljenu informaciju novi radarski sitemi mogu da prenose direktno u protivvazdušni raketni divizion. Sve zajedno to čini moćan sistem, koji je sposoban da eliminiše vojno-vazdušne pretnje različite klase. Napredni razvoj snaga i sredstava vazdušno-kosmičke odbrane Rusije posebno je aktuelan u današnje vreme, kada jača konfrontacija između Rusije i Zapada, kada se zaoštrava pretnja obnavljanja „hladnog rata“ i sukoba u svetu, ujedno i u regionu Istočne i Centralne Evrope. Ruski vojni ekspert, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko iznosi svoje mišljenje.
Stvaranje sistema vazdušno-kosmičke odbrane, jedan je od primarnih zadataka vojne industrije Rusije.
Podrazumeva se da će uz njenu pomoć biti neutralisane kako tekuće, tako i buduće pretnje, koje mogu biti aktuelne za našu zemlju. Osim toga, nephodno je uzeti u obzir proces stvaranja perspektivnih ofanzivnih sredstava, na primer, hiperzvučnog naoružanja, koji beležimo u nizu tehnološki razvijenih država. Sve to uslovljava ubrzanu dinamiku realizovanja u Rusiji sistema vazdušno-kosmičke odbrane. Koncepcija vazdušno-kosmičke odbrane doneta je u Rusiji 2012. godine. Podsticaj su dali aktivnosti zemlja NATO, koje su bukvalno streljali visokopreciznim oružjem Jugoslaviju, a zatim i Irak i Libiju. Pritom klasična sredstva PVO, kojima su raspolagale ove zemlje nisu bila u stanju da se suprostave napadu snaga Severno-atlantskog pakta. Nakon analize situacije, političko i vojno rukovodstvo Rusije donosi odluku o forsiranju razvoja snaga za odvraćanje savremenih vazdušnih pretnji, kaže u nastavku Igor Korotčenko.
Vojska vazdušno-kosmičke odbrane Rusije već je formirana. Što se tiče stvaranja celovitog sistema, razume se da će biti potrebne godine za kompletiranje svih tehnoloških sredstava, i što je osnovno, za izgradnju grupacija VKO na taj način, da one mogu da neutrališu pretnje iz najaktuelnijih pravaca. Pritom se planira da će elementi sistema biti mobilni: po potrebi oni se mogu prebacivati sa jednog pravca na drugi, gde postoji pretnja. Jer nemamo nameru da se u celini upuštamo u trku naoružanja sa Zapadom. Naš sistem VKO biće optimiziran za tekuće potrebe države i oružanih snaga.
U celini, RF se nalazi pred ambicioznim zadatkom – da se do 2020. godine na 70 posto izvrši obnavljanje opreme armije i flote. Sada je vojska Vazdušno-kosmičke odbrane opremljena savremenim oružjem na 60%, strateške nuklearne snage i Ratna mornarica – na 50%, Ratno vazduhoplovstvo na 45%. Najniži pokazatelj je kod kopnene vojske – 20%. Izvor: Glas Rusije
