Pravda

Naime, lideri azijskih zemalja su usvojili deklaraciju o neširenju nuklearnog naoružanja u skladu sa Univerzalnom deklaracijom Ujedinjenih nacija, dogovorena je saradnja sa Pekingom i promocija “Novog puta svile” od strane zemalja koje u početku nisu bile obuhvaćene projektom infrastrukturnog povezivanja Kine sa Evropom, tako da su svoju priliku dobili Iran, Avganistan i Kazahstan, ali i Indija. Kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev je izrazio spremnost da prošire sadašnju nivo bilateralnih odnosa. - Eksploatacija ogromnih tranzitnih kapaciteta Irana kroz ovu železničku vezu je važno za Kazahstan, a mi ćemo raditi na dovršetku projekta, rekao je lider Kazahstana o novoj saobraćajnoj infrastrukturi Kazahstan-Turkmenistan-Iran, projekat koji bi trebao biti dogovoren najkasnije do kraja ove godine. Iranski predsednik Hasan Ruhani je izjavio da je Iran spreman na jačanje odnosa s Kazahstanom i pozvao na jačanje saradnje u Kaspijskom moru, te na rešavanje svih otvorenih pitanja. Ono što je najviše zabrinulo Vašington je stvaranje saveza Kine, Rusije i Irana, a baš taj scenario su američki zvaničnici nameravali izbeći davanjem parcijalnih ustupaka Teheranu u pogledu njegovog nuklearnog programa. - Mislim da je sama činjenica da se u Vašingtonu okreću azijsko-pacifičkom regionu signal da oni tamo dobro razumeju kako Azija dobija moć i uticaj na međunarodnom nivou. Nijedan američki zvaničnik nije zadovoljan zbog gasnog posla od 400 milijardi dolara potpisanog između Rusije i Kine. Imamo situaciju u kojoj su finansije veoma važne, a odustajanje od američkog dolara veliki korak prema oslobađanju od te valute na međunarodnom nivou, što će biti veoma pogubno za Sjedinjene Države. Međutim, predlog kineskog predsednika Ksi Jinpinga za stvaranje novog azijskog saveza za bezbedonosnu saradnju sa Rusijom i Iranom je prava noćna mora za SAD, rekao je Foad Izadi, profesor na Univerzitetu u Teheranu i dodao “kako trenutni odnosi između Irana, Kine i Rusije omogućavaju da te tri zemlje formiraju savez s drugim azijskim zemljama, čime će zapravo braniti svoje nacionalne interese od SAD-a i brojnih evropskih zemalja, što je znak da se američka hegemonija bliži kraju. U senci ostalih događanja, pre svega krize u Ukrajini, naizgled neprimetno se grade središta moći širom sveta, što je na Zapadu upalilo alarm za uzbunu.Više od dve decenije nakon završetka Hladnog izgleda zemlje poput Rusije i Kine su se našle na istoj “talasnoj dužini”, odnosno, Moskva i Peking u istoj meri dele odbojnost prema zapadnom neokolonijalizmu, što je jasno naglasio i kineski predsednik Ksi Jiniping u završnom govoru na skupu CICA u Šangaju. - Nema sumnje da Rusija i Kina imaju status najvećeg neprijatelja u očima američke imperijalne elite, piše analitičar DŽon V. Volš, te naglašava “da je u poslednjih nekoliko meseci, zbog krize u Ukrajini, svet posmatrao kako se Amerika naprosto “drobi” zbog neutemeljenih pretnji sankcijama protiv Rusije “.Volš navodi da je Barak Obama na nedavnoj turneji u Aziji bio s ciljem da Pacifik pokuša da uvuće u vojni i ekonomski savez protiv Kine, gde mu je Japan trebalo da bude ključni saveznik.

 - Zapanjujuće je da su SAD u savezu s ukrajinskim nacistima i japanskim militaristima skroz na drugoj strani sveta. Svetska dominacija nakon Hladnog rata se ogledala u vojnim kampanjama Zapada, sa Sjedinjenim Državama kao imperijalnom bazom. Praksu podrivanja i svrgavanja vlada su odlučile da ne podržavaju zemlje poput Rusije, Kine ili Irana, piše američki analitičar.

Takođe, podseća da su Rusija i Kina u poslednjih nekoliko godina prošli kroz velike promene na unutrašnjem planu i ne ostavljaju utisak da su hteli da pokrene “antikapitalistički krstaški rat”. Volš takođe naglašava da jačanjem veza sa Iranom Rusija čini ono što je nameravao da učini Vašington. - Ali zašto su te zemlje, posebno Rusija i Kina, i dalje neprijatelji Zapada? , Pita se Volš.Odgovor na to pitanje je dao DŽon Brikmont u svojoj knjizi “Humanitarni imperijalizam” Brikmont u svojoj knjizi napominje da borba protiv zapadnog neokolonijalizma još uvek traje i da su mnoge zemlje u svetu još uvek pod delimičnom ili potpunom dominacijom Zapada, a upravo to je tabu o kojem su Moskva i Peking odlučili progovoriti i konačno nešto učiniti u tom smislu.U intervjuu za iranski Pres TV američki analitičar Roland Alen izjavljuje da je “pravi problem u tome što SAD su veoma zabrinuti razvojem privrednih odnosa između Rusije i Kine, što vide kao najveću pretnju neokolonijalnoj politici Vašingtona”.Alen tvrdi kako je najveći strah Vašingtona u stvari grupa BRIKS i tvrdi “kako zemlje članice grupe BRIK  postaju stvarna pretnja za Sjedinjene Države”.Pre mnogo godina je ekonomista Goldman Saksa, Jim O’Nil, za četiri najveće privrede u nastajanju skovao termin BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) i opisao ih kao “opasne po globalni ekonomski status kvo”.Nakon pomenutog susreta u Šangaju, kolumnista časopisa "Tajms", Rodžer Bojs, Rusiju, Indiju i Kinu, odnosno grupu RIC, naziva “Putinovim antiameričkim savezom”, jer, prema njegovom mišljenju, te tri zemlje čine savez koji je “pretnja postojećem svetskom poretku” .Bojs  tvrdi da nije samo Zapad zabrinut zbog stvaranja novog navodnog antiameričkog bloka, nego je čak i klub Bilderberg istog mišljenja. Osim toga Bilderberg je posebno zabrinut zbog mogućnosti da Iran i druge zemlje pođu putem kojeg su im otvorili Moskva i Peking, što zagorčava život u Vašingtonu i njegovim evropskim vazalima, a ovogodišnji skup u Kopenhagenu je imao cilj očuvanje unipolarnog sveta. Izvor: N. Babić/ Srbin.info