VAŠINGTON – U najnovijem izveštaju organizacije „Fridom haus” o državama u tranziciji, ocenjeno je da su u 2013. zabeleženi pozitivna kretanja na Balkanu, a Srbija je dobila ocenu 3,64 na skali od jedan do sedam, na kojoj je jedinica za države sa najrazvijenijom demokratijom, a sedam za autoritarne režime.
U izveštaju za 2013. analazirano je stanje demokratije u 29 država, a 13 država je ocenjeno demokratskim, za šest je navedeno da imaju tranzicione, a da 10 država ima autoritarne režime. Srbija je dobila ocenu 3,64, što znači da ima „polukonsolidovanu demokratiju”, a čak se i nova članica Evropske unije - Hrvatska, smatra zemljom sa polukonsolidovanom demokratijom, kaže se u izveštaju. Od ostalih zemalja u regionu, Srbiji je najbliža Hrvatska sa ocenom 3,68, zatim Crna Gora sa 3,86, pa Makedonija sa ocenom 4,00, Bosna i Hercegovina sa 4,43 i Kosovo 5,14. Prema organizaciji iz Vašingtona, koja prati zaštitu ljudskih prava i stanje demokratije širom sveta, zaključak je da je u 2013. došlo do slabljenja demokratije u zemljama Evroazije, centralne Evrope i Balkana. „Fridom haus”, kao pozitivne događaje na Balkanu, izdvaja „istorijski dogovor između Srbije i Kosova” i pristupanje Hrvatske EU, ali organizacija upozorava da „disfunkcionalne vlade u celom regionu nastavljaju da obaraju rejting na polju demokratije”. U delu posvećenom balkanskim zemljama, navodi se da se u većini zemalja beleži „promenljiv” napredak po pitanju indikatora kojima se meri stanje demokratije, uz isticanje da region još nema „konsolidovane demokratske režime”.
„Fridom haus” je analizirao stanje u pravosuđu, borbu protiv korupcije i pritiske i zastrašivanje kojima su novinari izloženi.
EU ima kontinuiran pozitivan uticaj na Balkan, sa izgledima za članstvo za ove države koji često služi kao jedina najveća motivacija za demokratsko ponašanje i reforme u ovim državama, stoji dalje. U oblasti civilnog društva, region Balkan je jedini među drugim državama u tranziji koji je zabeležio napredak u poslednjoj deceniji. Za BiH je ocenjeno da je dugotrajna politička kriza nastavila da parališe centralnu državnu vlast, a za političare u toj zemlji je navedeno da nemaju volje ili nisu sposobni da postignu kompromis kako bi postigli kratkoročne ili dugoročne ciljeve. Za Makedoniju je navedeno da je „pala” u grupu država sa tranzicionim režimima zbog loših uzastopnih ocena na polju demokratije, pre svega, kad je reč o medijskim slobodama. Ono što je zajedničko za veći broj deo regiona jesu prava pripadnika LGBT zajednice, uz ocenu da se države suprotstavljaju pokušajima da se nacionalna zakonodavstva usklade sa evropskim standardima kad je reč o zaštiti prava pripadnika ove manjinske grupe.
Podseća se i da je u Srbiji, treću godinu za redom, otkazana parada ponosa, a da je poslednju paradu 2010. pratilo nasilje.
„Fridom haus” je upozorio na stanje demokratije u Rusiji, čije vlasti, kako se navodi, progone pripadnike LGBT zajednice i aktiviste nevladinog sektora, šire kontrolu nad medijima i internetom. Navodi se da je zakonima usmerenim protiv osoba homoseksualne orijentacije, Rusija praktično uspostavila obrazac i za zemlje u okruženju i da njenu politiku u toj oblasti slede Kirgistan, a zbog sličnih mera postoji zabrinutost i za Kazahstan, Belorusiju, Gruziju, Jermeniju, pa čak i za Letoniju, koja je članica EU. Navodi se i da je korupcija porasla u zemljama centralne i istočne Evrope, a polovina od 10 analiziranih članica EU - Bugarska, Češka, Mađarska, Poljska i Slovenija, zabeležila je pogoršanje u toj oblasti. Izvor: Tanjug
