Pravda

Na zidovima hodnika koji spaja dve zgrade gde je uvek mnogo sveta su izložene fotografije. One izazivaju povećano interesovanje poslanika koji prolaze hodnikom. Na njima su predstavljene razorene kuće, automobili KFOR-a, zgrade koje gore u Beogradu. Na posebnom štandu su fotografije Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića. Govoreći na otvaranju izložbe, ambasador Republike Srbije u RF Slavenko Terzić, koji se u vreme bombardovanja nalazio u Beogradu, setio se tih strašnih dana. - To je bila agresija na suverenu, međunarodno priznatu državu bez dozvole SB UN, u cilju podrške terorističkog velikoalbanskog pokreta na srpskoj teritoriji Kosovu i Metohiji. Ona je sprovođena uz korišćenje osimorašenog uranijuma, čije posledice u zemlji su vrlo žalosne. Srbija pamti sve to, ali ni Rusija ne zaboravlja. I bez obzira na to što je politička elita Rusije tada zauzimala drugi stav, ja kao istoričar pamtim da je ruski narod bio sa nama i u 18, i u 19, i u 20. veku i nastavlja da bude sa nama i danas. I želim da kažem ogromno hvala za organizaciju ove izložbe. Za mnoge od onih koji su učestvovali u svečanom otvaranju izložbe događaji 90-ih godina na Balkanu izazivaju asocijacije sa dešavanjima u današnjoj Ukrajini. To je potvrdio u svom izlaganju lider KPRF Genadij Zjuganov. - Pre 15 godina hladni rat samo što je bio završen. Amerikanci i zemlje NATO-a su započele u Evropi ”vrući” rat. Proglasivši nesavesni pohod protiv Jugoslavije, oni su otvorili epohu besramnih ratova. Usledili su Avganistan, Irak, Egipat, Libija. Danas je ovaj rat stigao do Ukrajine, približivši se sasvim ruskim granicama. Mi moramo odlično da shvatamo da se naši rođaci u Donjecku i Lugansku bore protiv NATO-a i Amerikanaca koji su započeli ova bojeva dejstva rukama banderovaca. I ovog puta rat se vodi već neposredno protiv Rusije. Danas je nastupio istorijski trenutak kada je potrebno izvući pouke iz jugoslovenske tragedije i uložiti sve napore kako bi se zaustavila zlodela u Ukrajini. O balkanskom konfliktu 90-ih godina pisali su i mnogi ruski naučnici istoričari. Između ostalog ove godine je izašla knjiga poznatog balkanologa, direktora Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN doktora Jelene Guskove Kosovo i Metohija: rat i uslovi mira. Jelena Guskova je istakla poseban istorijski značaj otvorene izložbe. - Vrlo je dobro što novinari, kao i svi koji su se ovde okupili, pamte ovu tragediju s kraja 20, civilizovanog veka, kada se činilo da ratova više nikada neće biti. Značaj ove izložbe je upravo u tome da se ne zaboravi šta se desilo na Balkanu. Već početkom 90-ih godina Srbija se našla na putu Rusije i zadržala NATO i Amerikance na 17 godina. I tek sada Rusija počinje da spoznaje svoju ulogu koju je trebalo da igra tada i koju igra danas. Želim da kažem hvala našem parlamentu koji i početkom, i sredinom i krajem 90-ih i sada stalno govori o ulozi Rusije u svim mirovnim procesima. Potpuno sam uverena da bez Rusije svet neće postati pravedniji - naglašava ona. Izvor: Glas Rusije