Pravda

Janjić je za Tanjug ocenio da je poseta Vučiha Berlinu zapravo bila istorijska, jer predstavlja "mnogo veliki obrt koji donosi do promene odnosa i na Balkanu". - Srbija u partnerstvu sa Nemačkom postaje ono što je Češka u srednjoj Evropi - centralna zemlja - mada će ti izazvati mnoge otpore, rekao je Janjić. On je dodao da saradnja sa Nemačkom ne isključuje saradnju sa drugima, ali da nas "ubrzanije vodi u EU i NATO". Srpski premijer, prema njegovim rečima, u ovom momentu ima potpunu međunarodnu podršku, kao što još uvek ima, uprkos tome što postoje određen sumnje u njega, "ozbiljnu, nepoljuljanu podršku u sopstvenoj vladi i u parlamentu". - Treba mu dati šansu 100 dana, da odbijemo ono vreme koliko su trajale poplave, mada je i tu položio jedan ispit, relativno uspešno, naglasio je Janjić. On smatra da su razgovori sa kancelarkom Angelom Merkel bili "deo jednog dobrog pripremanog procesa pre godinu i po dana". - Nije to bilo samo diplomatsko dogovaranje međupartijske saradnje. Tu je bilo i provera praksi, kao što je briselski sporazum. Nemačka je jedna od ključnih zemalja koja je ubrzala proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a kancelarka Merkel je bila glavna dinamička snaga da Srbija počne što pre pregovore. Objektivno, to je bila politička odluka, a ne toliko spremnost Srbije, ukazao je Janjić. Janjić kaže da bi fokus Vlade i premijera nakon te posete morao da bude na investicijama i novoj rundi briselskih pregovora Beograda i Prištine i potpisivanju drugog, okvirnog sporazuma. - Vučić mora jos jednom da razmisli da li ima dovoljno jak tim da iznese o Kosovu ono što od njega Nemačka očekuje. Nemačka je izuzetno upoznata sa situacijom, tu se ne može prolaziti više sa raznim pričama, promašivati termini oko pravosuđa za godinu dana ili oko formiranja Zajednice srpskih opština, rekao je Janjić. Pored formiranja ZSO, pred Srbijom je, dodaje, još i pitanje stolice Kosova u UN, kao i definisanje položaja SPC na KiM. - Ono što je Nemačkoj, izgleda, izuzetno vazno je početak zajedničkih programa razvoja i prekogranične saradnje Srbije i Kosova. To im je izuzetno važno zbog energetike, smatra Janjić. On je naglasio da u narednim mesecima treba takođe da se uradi sve ono što su "omele poplave", a to je da se donese 26 najavljenih zakona, među kojima su zakon o stečaju, radu, javnim preduzećima... Prema Janjićevim rečima, pod hitno mora da se raščisti i slučaj paljenja ambasada. Kad je reč o "kratkoročnim benefitima" Vučićeve posete, Janjić je rekao da je to zainteresovanost Nemačke i njene privrede za plovidbu Dunavom. Srbija u Nemačkoj, podvukao je, pogotovo u energetskom sektoru, može pronaći zainteresovane partnere za privatizaciju fabrika koje još nisu prošle kroz taj proces. -Očekujem velike investicijem, ne toliko po milijardama, koliko po konkretnim objektima koji će se otvoriti i zaposliti ljude. Pre svega je važno da imamo Nemačku i Austriju iza sebe, da bismo mogli da aktiviramo projekte Dunava. Tu su infrastrukturni radovi od sada, pa do jedno 10 godina, vredni oko 15 milijardi evra, rekao je Janjić. Vučihevu posetu Berlinu direktor kancelarije fondacije Konrad Adenauer u Srbiji Henri Bone vidi kao jednu novu aktivnost spoljne politike Nemačke "koja želi više da se uključi u pitanja Zapadnog Balkana". Poručio je i da Nemačku interesuje stabilnost ovog regiona. - Nemačka ima interes u stabilnom Balkanu i poseta Vučića Berlinu je početak nove aktivnosti gde Berlin pokazuje da hoće više da se uključi u Zapadni Balkan, rekao je Bone. Predsednik Nemačke privredne komore u Beogradu Martin Knap takođe smatra da će poseta Vučića Berlinu dodatno pomoći daljem unapređenju bilateralnih ekonomskih odnosa dveju država. - Dobri politički odnosi su uvek dobri i za ekonomske odnose, ali ekonomija ne prati politiku. Na primer, (nemačka) kancelarka (Angela) Merkel ne može da naredi nijednom preduzeću da investira u Srbiju ili negde drugde. Borba širom sveta za investicije nezavisna je od političkih događaja", rekao je Knap. On je, međutim, istakao da je u ovom slučaju veoma važno da se za Srbiju čuje u Nemačkoj i da poslovni ljudi budu svesni toga da je Srbija evropska zemlja u koju mogu da investiraju i u kojoj "uslovi nisu tako loši". - Mislim da će ta poseta dodatno pomoći daljem razvoju bilateralnih ekonomskih odnosa, kazao je Knap i pozvao nemačke investitore da ulažu u Srbiji koja, kako je rekao, ima potencijal da bude u istoj kategoriji kao Mađarska, Češka, Poljska, Slovenija. - Poruka potencijalnim nemačkim investitorima je jasna: dođite, pogledajte, pokazaćemo vam sve, Nemačka privredna komora u Beogradu će vam pomoći i moći ćete da odlučite da li ćete investirati u ovoj zemlji. Srpskoj vladi bi, s druge strane, poručio da, uz pravu ekonomsku politiku, odluči u kojoj će ligi Srbija igrati kada se priključi EU. - Srbija ima potencijal da bude u istoj kategoriji kao Mađarska, Češka, Poljska, Slovenija, ali mora mnogo toga da se uradi kako bi postigla taj cilj, zaključio je Knap. Na pitanje koje su glavne zamerke nemačkih investitora u Srbiji, on je odgovorio da su generalno zadovoljni, posebno stručnom, odanom i vrednom radnom snagom, ali da se žale javni sektor - birokratiju i politiku koja često nije predvidljiva. Prioritet za Vladu Srbije bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude usvajanje i, što je najvažnije, sprovođenje novih zakona koji će doprineti poboljšanju poslovne klime, kao i borba protiv birokratije. Izvor: Tanjug