BEOGRAD - Ako slećete ili polećete iz Minska nekom zapadnom kompanijom onda koristite staru zgradu aerodroma, nova je „rezervisana” za prijateljske države i „prijateljske” letove, rekli su mi u šali domaćini ovogodišnjeg Devetog međunarodnog medija foruma, piše za list Politika u svom novom tekstu "Mirni dani u Minsku", Miroslav Lazanski, istaknuti srpski vojni analitičar.
Iako su ta dva terminala zapravo spojena, novi terminal izgleda zaista svetski i dosta je veći od beogradskog. Autoput od aerodroma do grada besprekoran je, uopšte putevi su savršeni i sa jasno označenim ivicama, signalizacija odlična, okolina puta do ivice šume čak i na kosinama uredno pokošena. Na raskrsnicama žardinijere sa cvećem, mozaici cveća na travi, gde god da vam pogled dopre sa strane puta nema travurine. Pogledom tražim obične seoske kuće, ali sve što vidim su prave urbane porodične kuće, sa cvetnim vrtovima i raznovrsnim ogradama. Kao da je neko svesno izložio ono najbolje što Belorusija ima upravo uz autoput. S leve strane, neposredno pre ulaska u Minsk, novi je i veliki akva-park. Sve okolo su nove zgrade moderne arhitekture, čelik, beton i staklo. Oblakoderi i po 30 spratova vrlo neobičnih oblika. Na ulicama, ili u parkovima nisam primetio nijedan papirić, ili plastičnu kesu, na semaforima nema prosjaka, na zgradama nijedne oronule fasade.
Duž obale jezera šetaju roditelji sa decom, po biciklističkim stazama roleri i biciklisti, jedna potpuno mirna atmosfera, kao da je vreme stalo. U tržnim centrima, koji su moderniji i nekoliko puta veći od naših, a takvih je u Minsku najmanje sedam, radnje i butici svih svetskih modnih firmi i brendova. U prodavnicama hrane – nema šta nema, od francuskih sireva do španskih vina i ruskog kavijara. U kafićima i restoranima brze hrane sede uglavnom mladi ljudi, obučeni ni bolje ni lošije od omladine u Beogradu.
Čemu Belorusija zahvaljuje očit privredni uspon? Jer, ta zemlja sa 9,5 miliona stanovnika i sa društvenim bruto proizvodom većim od našeg izvozi oko 80 odsto svoje proizvodnje, od čega na izvoz u države EU i u Rusiju ide praktično isto. I pored toga što u zemlje Evropske unije izvozi 45 odsto svojih proizvoda Belorusija još nije zatražila prijem u članstvo EU, što je malo čudno. U poslednje četiri godine Belorusija je u modernizaciju svoje privrede uložila 30 milijardi dolara, a u poslednjih 20 godina u iste svrhe izdvojeno je 130 milijardi dolara. Samo u modernizaciju dve velike rafinerije uloženo je milijardu dolara, litar benzina ovde je oko 85 dinara.
Kako je to bilo moguće? Jednostavno, u Belorusiji nije bilo pljačkaške privatizacije, u Belorusiji nema tajkuna-oligarha, svako ko se obogatio to je učinio svojim radom, a ne političkim vezama.
Minsk je dozvolio privatizaciju malih i srednjih firmi, dozvolio je ulazak stranog kapitala, ali pod strogo nacionalnim uslovima. Možda je to upravo i razlog što je Belorusija izložena određenim sankcijama EU. S jedne strane imate taj stav EU, a sa druge strane imate nesmetanu trgovinu EU sa Belorusijom. Proteklih godina Belorusija je svoj povoljan ekonomski položaj bazirala i na čvrstim ekonomskim vezama sa Rusijom, zahvaljujući kojima je imala specijalnu i nižu cenu ruskog gasa i nafte. Onda su iz Moskve zatražili da Minsk plaća svetsku cenu energenata, a iz Minska su odgovorili da ako su u carinskom savezu sa Rusijom, a jesu, onda nema razloga da plaćaju i svetsku cenu za ruski gas i naftu. Iz Moskve je zatim rečeno da, ako su u carinskom savezu sa Belorusijom, a jesu, onda Minsk mora carine za uvozne automobile da prilagodi ruskim carinama. Jer, Rusija štiteći svoju auto-industriju ima carinu na uvozne automobile, a Belorusija koja nema domaću auto-industriju, zapravo, ima minimalne carine na uvoz automobila. Zato Belorusi voze danas najnovije modele automobila sa Zapada, a vozni park u Minsku mnogo je bolji i luksuzniji nego vozni park u Beogradu.
Ipak, na Belorusiju se iz Brisela gledalo, pa i sada se na neki način gleda, kao na jednu od „nezgodnih“ država, a politička elita te zemlje skoro da i ne može da putuje na Zapad. Belorusija jednostavno nije bila spremna da rasproda nacionalnu ekonomiju, a EU to ne prašta.
Pitanja o opoziciji u Belorusiji? Kada god dođe do nekih demonstracija opozicije u Minsku, šefovi KGB-a, koji se nalaze u jednoj velikoj sivosmeđoj zgradi u gradu, pozovu lidere opozicije na čaj i kafu. Onda tim liderima daju po dve, ili tri hiljade evrića i demonstracije se odmah smire. Čudno je kako opozicija u svetu pada na pare koje joj daje vlast! No, pre četiri godine došlo je do velike eksplozije i bilo je mrtvih u metrou u Minsku, a istraga je otkrila dvojicu atentatora. Priznali su veze s opozicijom. Onda je vlast rekla: niste više opozicija, sada ste teroristi. Nekada je Minsk bio omiljena destinacija za kocku i seks-turizam, a i Moskva za iste poroke. Onda je Minsk ukinuo seks-turizam, a ostavio kocku, dok je Moskva ostavila seks-turizam, a zabranila kocku. No, obe zemlje su u savezu. Izvor: Politika (Miroslav Lazanski)
