SOFIJA - Premijer Bugarske Plamen Orešarski izjavio je da je, u skladu sa zahtevom Evropske komisije, naložio obustavljenje daljnjih radova na početku izgradnje gasovoda Južni tok, navodeći da se konsultacije sa Komisijom nastavljaju.
Orešarski je naveo da je Komisija zabrinuta oko procedura izbora i javnih nabavki putem kojih je posao izgradnje gasovoda dodeljen kompaniji Južni tok Bugarska, kao i oko sposobnosti vlade u Sofiji da sklapa međudržavne sporazume, prenosi agencija BTA.
Na pitanje novinara u Sofiji o nedavnoj poseti američkih senatora i njihovom uticaju na odluku Bugarske da zaustavi radove na projektu, premijer je rekao da je projekat jedva spomenut u razgovoru sa američkim senatorom DŽonom Mekejnom.
"Kontekst pregovora je bio širi: energetska bezbednost na kontinentu, u regionu i u zemlji i napori koje su trenutna i prethodne bugarske vlade preduzele u pokušaju diversifikacije energetskih izvora", rekao je Orešarski. Lider bugarske Socijalističke partije Sergej Stanišev potvrdio je za bugarski nacionalni radio ocenu predsednika Narodne skupštine Mihaila Mikova da izjava premijera ne može zaustaviti projekat.
"Postoje zakoni. U suprotnom bi u Bugarskoj, delatnost privatnih kompanija kakva je i Južni tok, mogla biti obustavljena iz bilo kog subjektivnih razloga", rekao je Mikov.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je juče da projekat gasovoda Južni tok nije prioritetan, jer ne obezbeđuje diversifikaciju snabdevanja gasom Evrope. On je istakao da Južni tok, kao i svaki drugi energetski projekat, u potpunosti mora da ispuni zahteve Evrope za energijom, konkurencijom i drugim pravilima. Bugarski stručnjaci veruju da će odluka o zaustavljanju radova vladi u Sofiji doneti više štete nego koristi, budući da opozicija u parlamentu već neko vreme insistira da se vladi izglasa nepoverenje, a iduće nedelje biće određen datum prevremenih parlamentarnih izbora. Javno mišljenje u Bugarskoj je da su političari popustili pod pritiskom zapada i žrtvovali projekat koji bi bio od velike koristi za zemlju. Ruski energetski gigant Gasprom kontroliše 50 odsto ukupne planirane mreže Južnog toka, uključujući celokupan gasovod na bugarskoj teritoriji, što je u suprotnosti sa energetskim propisima EU, koji nalažu odvajanje proizvodnje gasa od transporta i dostave da ne bi bila ugrožena konkurentnost, piše Dojče vele.
Pored toga, ugovor o izgradnji u Bugarskoj dodeljen je konzorcijumu u kom je i ruska kompanija Strojtransgas, bivša filijala Gasproma, koja je na "crnoj listi" SAD, na kojoj se nalaze ruske kompanije pogođene sankcijama zbog konflikta u Ukrajini.
Učešćem u projektu Južni tok, Bugarska bi obezbedila popuste na ruski prirodni gas, kao i zagarantovanu dostavu energenata, budući da gasovod zaobilazi Ukrajinu, što je značajno za zemlju koja iz Rusije uvozi 90 odsto gasa kog upotrebljava. Pored toga, Bugari veruju da će im projekat doneti investicije vredne više milijardi dolara, kao i hiljade novih radnih mesta. Južni tok uživa veliku podršku u najsiromašnijoj članici EU, gde vlada veliko nezadovoljstvo stavom Brisela oko tog projekta. Izvor: Tanjug
