Pravda

Knol je na njoj uslikao svoju tada devojku (vrlo brzo i verenicu a potom i spurugu) DŽenifer, tokom odmora na Bora Bori, kako se odmara gledajući na To’opua ostrvo. Međutim, ono što je ovu fotografiju iz 1987. godine učinilo istorijski važnom, jeste to što je u pitanju prva “fotošopirana” fotografija, prenosi britanski Gardijan. DŽon i DŽenifer u to vreme radili su zajedno u Industrial Lajt & Medžik, kompaniji za specijalne efekte koji je poslovao u okviru većeg i mnogo poznatijeg studija LukasFilm. Na zasluženi odmor pošli su nakon što su proveli nekoliko sedmica radeći po deset sati dnevno na filmu “Ko je smestio Zeki Rodžeru”. “Za nas je taj odmor bio magičan. DŽon me je zapravo zaprosio tog dana, samo malo kasnije, čini mi se odmah nakon što me je fotografisao”, priča DŽenifer. Tada nije ni slutila da će sada već čuvena fotografija nositi ime “DŽenifer u raju”. Po povratku sa odmora, na poslu u ILM-u, Knolu je pod ruke došao Piksarov Imidž kompjuter, jedan od prvih za editovanje fotografija. “Odmah sam pomislio kako je to odlična stvar”, kaže DŽon. “Sama činjenica da možete da razvijete fotografiju sa filma, skenirate je i digitalizujete, a potom je i izmenite i ponovo uradite… to je za mene značilo otvaranje nebrojenih mogućnosti.” Piksarova mašinerija u to vreme koštala je nekoliko stotina hiljada dolara, a softver za fotografije bio je toliko složen da je zahtevao posebnu obuku kroz koju je zaposleni na DŽonovom mestu morao da prođe. DŽon je dobro savladao gradivo, da bi potom prilikom posete svom bratu Tomasu, koji je u to vreme pohađao doktorske studije na Univerzitetu u Mičigenu, saznao da je ovaj razvio znatno jeftiniji softver za Mekintoš. Odmah je počeo da nagovara brata da unapredi svoj softver i, premda je to u početku bio Tomasov hobi, DŽon je insistirao da razvijaju brojne dodatke i alate. Na kraju su dobili proizvod za koji je DŽon verovao da bi mogli lepo da ga prodaju. Jedini problem bio je u tome što je, u to vreme, na raspolaganju bilo veoma malo digitalizovanih fotografija, pa je bilo teško demonstrirati sve ono što njihov softver može. Kada je DŽon posetio svoje prijatelje, zaposlene u laboratoriji Eplove napredne tehnološke grupe, DŽon je iskoristio jedan od njihovih tada takođe veoma retkih skenera. Jedina slika koju je sa sobom imao, a koja je zadovoljavala dimenzije fotografije neophodne za skeniranje, bila je upravo fotografija “DŽenifer u raju”. Tako je fotografija sa letovanja postala prva fotografija u boji na kojoj su demonstrirane sve opcije softvera koji će nedugo potim dobiti ime Fotošop. “Bila je to odlična fotografija za demo verziju”, priseća se DŽon danas. “Bila je prijatna za gledanje i postojalo je toliko toga što ste, u tehnološkom smislu, mogli da uradite sa njom. Možda je i prizor nekog lepšeg sveta, pravog raja na zemlji, odigrao ulogu u popularizaciji Fotošopa. Svakoj kompaniji koju je kasnije posećivao, DŽon je ostavljao po jedan primerak Fotošopa, da bi kasnije saznao kako su mnogi korisnici “klonirali” njegovu suprugu i čuvali je u svojim računarima. Fotošop je sve više dobijao na popularnosti, a jedan od prvih umetnika koji je imao priliku da ga koristi, čuveni Dejvid Hokni, izjavio je kako je sa tim softverom označen kraj analogne fotografije. DŽon napominje kako je slična izmena fotografija i pre njega bila prisutna u Rusiji, ali da je on bio prvi koji je “demokratizovao” softver i učinio ga dostupnim svima. “Svaki alat može biti upotrebljen za dobre i za loše stvari”, tvrdi DŽon koji je danas izvršni direktor kreativnog odseka kompanije ILM. “Od etike umetnika zavisi kako će iskoristiti ono sa čim radi.” Ipak, nije ni slutio da će fotografija “DŽenifer u raju” biti tema cele jedne izložne, koja je 13. juna otvorena u Londonu. Mladi holandski umetnik Konstant Dulart izložio je svoje radove, različite varijacije fotografije sa Bora Bore. “S obzirom na to koliki je kulturološki značaj ove fotografije, samo iz antropološkog ugla posmatranja stvari, mislio sam kako bi bilo zanimljivo ispitati kakve vrednosti nose detalji te fotografije. Činjenica da je na njoj belkinja, u toplesu, nepoznata žena, čije lice ne vidimo… I činjenica da je to njegova supruga. On nju nudi nama, nudi nam i svoju kreaciju da mi od nje pravimo našu stvarnost”, objašnjava Dulart. Za njega je fotografija “DŽenifer u raju” ključni artefakt, najbolji i najoriginalniji Fotošop projekat koji je deo istorije svih nas. DŽon priznaje da ne shvata čime se tačno to Dulart bavi, dok DŽenifer dodaje kako je lepota internet u tome što svako može da prisvoji objekte i da radi sa njima ono što želi i projektuje na njih svoja osećanja. Upitana da li bi ispunila Dulartovu želju da otputuje na Bora Boru i ponovo za potrebe fotografije oživi sada već kultnu scenu, odgovora: “Oh, ne, ne, ne. To ne bi bilo u redu.” Izvor: B92